banjalukaforum.com

Kakav nagli preokret se desio u tvojoj glavi da ti je drago sto ne zivis u Srbiji?

ja sam i prije govorio da mi se u Srbij ne sviđa što nije dovoljno srpska

bil ti bilo mrsko da malo razradis ovu, nesumnjivo genijalnu, misao? jerbo ovako na prvi pogled zvuci kao zesci debilizam

Vjerovatno je mislio da su tamo na vlasti pickice i beskicmenjaci , kojima su bitniji svi drugi od njenih gradjana.

Aransas County Court-At-Law Judge William Adams took a belt to his own teenage daughter as punishment for using the internet to acquire music and games that were unavailable for legal purchase at the time.

NORVEŠKA socijalna služba indijskom je bračnom paru oduzela djecu zbog toga što su mališane hranili rukama i spavali s njima u istom krevetu.

Anrup i Sagarika Bhattacharya prije osam mjeseci su izgubili skrbništvo nad trogodišnjim sinom i jednogodišnjom kćerkicom jer su vlasti njihovo ponašanje procijenili neprikladnim i neprihvatljivim.

Taj drastičan potez izazvao je intervenciju od strane indijske vlade koja se obratila norveškim vlastima u očajničkom pokušaju da se roditeljima vrate djeca, piše Daily Mail.

Socijalna služba hranjenje rukom izjednačila s prisilnim hranjenjem

Anrup je, šokiran izvješćem norveške službe za zaštitu djece koja su im oduzeta u svibnju 2011. za indijsku TV postaju NDTV rekao da je na upit zbog čega on i supruga spavaju u istom krevetu s djecom odgovorio da je to čisto kulturološka stvar. Nikad ne ostavljaju djecu samu u zasebnoj sobi nakon što im kažu "laku noć".

Dodao je kako je u indijskoj kulturi hranjenje djeteta potpuno uobičajena i normalna pojava, no socijalna služba to je ocijenila kao prisilno hranjenje.

Djecu mogu vidjeti dva puta godišnje na sat vremena, dok mališani ne navrše 18

Bračnom paru je rečeno kako svoju djecu mogu vidjeti svega dvaput godišnje, i to u trajanju od samo sat vremena tokom svakog posjeta, sve do njihove 18. godine, kada djeca više neće biti pod trenutnim restrikcijama strogog norveškog zakona.

Unatoč intervenciji indijske vlade, norveške vlasti koje su se u zadnje vrijeme našle na udaru brojnih kritika zbog pretjeranog reagiranja u slučajevima navodne okrutnosti nad djecom, odbile su popustiti bez ikakvog objašnjenja.

U izvješću UN-a iz 2005. godine Norveška se kritizira zbog toga što previše djece uzima pod državnu skrb. Radi se o oko 12 i pol tisuća djece, što je velik broj s obzirom da Norveška nije velika zemlja.

Anrupu i Sagariki u ožujku ove godine ističu vize za boravak, stoga su bespomoćni roditelji otkrili kako će biti prisiljeni ostati u zemlji nezakonito i protiv svoje volje sve dok im se ne vrate njihova djeca.

Samardžići: Oteli nam decu i ne daju ni da ih čujemo
Marko LOPUŠINA | 25. jun 2012. 20:55 | Komentara: 72
Bračni par Samardžić iz Sen Galena pola godine nije video sina i kćerku, koje su im oduzele tamošnje vlasti. Majka Slađana: Ne znamo gde su ih kantonske vlasti odvele


Bračni par Samardžić




Deci uskraćen Božić
Svako jutro se moj muž Aleksandar i ja budimo sa pitanjem da li su naša deca živa? Isplačemo se, a potom odlazimo na posao iščekujući da će nam kantonska administracija u Sen Galenu javiti da Aleksandra (7) i Marko (5) dolaze kući. U ovoj agoniji živimo već šest meseci i 22 dana - drhtavim glasom govori majka Slađana Samardžić iz Švajcarske.

Služba za brigu o maloletnicima u Sen Galenu oduzela je, kako su “Novosti” već pisale, maloletnu decu porodici Samardžić, zbog navodne agresivnosti oca. A sve je počelo od momenta kada su roditelji pre dve godine direktoru vrtića u koji je išla njihova kćerka podneli prijavu da se jedan tamošnji dečak prema njoj ponašao neprikladno.


- Umesto da uvaži naše primedbe u martu 2011. godine, školska uprava i vaspitači zatražili su policijsku zaštitu tvrdeći da ih Aleksandar teroriše, da je dolazio naoružan pred školu, što je netačno, jer je u to vreme bio na poslu. Sukob se zaoštrio se u avgustu 2011. godine posle našeg odbijanja da kćerku Aleksandru premestimo u drugu školu, koju su odredile lokalne vlasti. Kad je istekao zakonski rok da upišemo Aleksandru u tu školu, Služba za starateljstvo nad maloletnicima nam je 7. decembra 2011. oduzela oba deteta i odvela ih u nepoznatom pravcu. Policija je krajem aprila ove godine tajno upala u naš stan, bez sudskog naloga odnela dečje stvari - priča kroz suze Slađana.

Ona, kao i njen muž Aleksandar, iz Semberije je. Aleksandar je 21 godinu u Švajcarskoj, a Slađana 16 godina. Njihova deca su rođena u Sen Galenu. Zaposleni su kao prodavci i žive kao podstanari. Nemaju para za skupe advokate, pa se sami pravdu traže pred kantonskom administracijom, koja, kako kažu, ne poznaje humanost i roditeljske suze.

- Naša deca su rasla uz nas i nisu navikla da su odvojena od nas. Nismo mogli da damo Aleksandru u drugu školu, jer je ona daleko. Uz to, uprava je tražila da naša mala deca sama pešice idu u školu i da se druže sa starijim nepoznatim ljudima. To je protivno našem vaspitanju, što oni tumače kao naše suprotstavljanje - kaže uvređeni otac Aleksandar Samardžić, koji je pomoć potražio u Ambasadi Srbije.

Konzul Dragan Marković je dobio dozvolu vlasti iz Sen Galena da poseti Aleksandru i Marka.

- Mi ne znamo gde nam se nalaze deca, kako se osećaju, šta jedu, da li su zdrava. Konzul nam je saopštio da decu teraju da komuniciraju isključivo na nemačkom jeziku. Po priloženim fotosima vidimo da su deca jako loše, i fizički, i psihički. Marko je smršao pet kila, a Aleksandri su odsekli kosu, koju godinama negujemo - jadaju se očajni roditelji.

Aleksandar i Slađana Samardžić su se žalili policiji da je uprava dala lažne izjave o očevoj agresivnosti, ponudili su svedoke koji su upoznati sa njihovim odnosom prema deci, ali im je policija odgovorila da nije nadležna za školske ustanove. Istovremeno, škola je zabranila da angažuju vaspitače i nastavnike kao svedoke.

- Podneli smo žalbu tužilaštvu kantona Sen Galen i dve žalbe Državnom sudu Švajcarske, a otvoren je slučaj i kod Kantonalnog savetovališta za odgoj. Švajcarska nema moćnog predsednika da se njemu žalimo, jer je kantonska vlast najmoćnija. I zato moramo za našu decu da se borimo sa upravom Sen Galena - ističu Samardžići, koji se nadaju povoljnom rešenju.


ZABRANJENA LJUBAV

Majka Slađana nam priča da je tražila od Elizabet Keler, rukovodioca službe za starateljstvo, da joj omogući telefonski kontakt sa decom.

- Odgovorila je pitanjem: “A šta biste im rekli?”. Moj je odgovor bio “da ih volimo, da kćerki čestitamo rođendan i da jedva čekamo da nam se vrate kući”. Službenica je osorno odgovorila: “E to ne može!”. Zaključujem da oni uopšte nemaju nameru da nam vrate decu - očajna je majka.

U HRANITELJSKOJ PORODICI
Deca se nalaze u širem rejonu Sen Galena, u krugu od stotinak kilometara. Smeštena su u hraniteljsku porodicu sa petoro dece. Mala Aleksandra je pošla u školu i sa bratom crta “slike za mamu i tatu”. Službe za starateljstvo maloletnika je već nagovestila da će roditeljima omogućiti postepeni kontakt sa kćerkom i sinom, prvo na sat-dva, potom preko vikenda, da bi, nakon što Samardžići potpišu pristanak na sve uslove, Aleksandar i Marko mogu biti do kraja godine vraćeni u njihov zagrljaj.

Srpska porodica u Švajcarskoj na korak od povratka oduzete dece

B. Vuković | 30. 07. 2012. - 20:52h | Komentara: 140
Aleksandar Samardžić (39) i njegova supruga Slađana (35), kojima su švajcarske vlasti 7. decembra 2011. oduzele šestogodišnju ćerku A. S. i dve godine mlađeg sina M. S, dobili su i treću oslobađajuću presudu u slučaju borbe za starateljstvo.

Decu, međutim, još nisu dobili, niti znaju kada će, jer čekaju odluku Saveznog suda Švajcarske.

Bračnom paru Samardžić, srpskim državljanima koji žive i rade u Sent Galenu, švajcarske vlasti su oduzele decu jer otac nije upisao stariju ćerku u osnovnu školu koju su im propisale lokalne vlasti. Roditelji mališana kažu da već sedam meseci ne znaju gde su im deca, niti su s njima kontaktirali. Ipak, Aleksandar Samardžić oslobođen je prošle nedelje i treće optužbe da je napao zaposlene u službi za starateljstvo maloletnika i da je decu na silu pokušao da vrati kući.

- Sudija je u presudi konstatovao da mi je sve podmetnuto i da su zaposleni u službi izmislili optužbe protiv mene i supruge. Ovo je treća presuda u moju i u korist moje supruge. Jedna protiv žene i dve protiv mene. Meni su podmetnuli da sam vikao na službenice i pretio oružjem. Na kraju je dokazano da je to laž. Ipak, decu još nisam ni čuo ni video. Mi smo žrtve sistema. Oduzeli su nam decu i sada podnosimo tužbe i zahteve Saveznom sudu Švajcarske da uzme u obzir sve dokaze koje ima i odluči u našu korist - priča za “Blic” Aleksandar Samardžić.

Oduzeti na brzinu
Sve je počelo jula 2010. nakon prijave koju je Aleksandar podneo vaspitačima i direktoru vrtića u kojem je boravila njegova ćerka A. S. Avgusta 2011. A. S. je trebalo da pođe u prvi razred osnovne škole u istoj ustanovi u kojoj je išla i u vrtić, međutim, sukob koji se zaoštrio nekoliko meseci ranije tada je nastavljen.
- Zbog toga što dete nismo poslali u školu, upali su u naš stan iznenada, ubrzali proceduru i oduzeli nam decu - kaže Samardžić.

Prije nekoliko dana Centar za socijalni rad Vinkovci oduzeo je dvogodišnju djevojčicu porodici Matijević iz Mlake Antinske pokraj Vinkovaca i udomila je u udomiteljsku porodicu u jednom mjestu u okolini Đakova.

I prvo njihovo dijete, danas djevojčicu od 4,5 godine, Centar je takođe oduzeo kada je imala tek nekoliko mjeseci i ona je, nakon što je neko vrijeme provela u udomiteljskoj porodici , dana na posvojenje i roditelji danas ne znaju gdje je. Dijete je oduzeto jer nakon udomljenja roditelji nisu poboljšali uslove stanovanja pa im nije vraćeno.

– Kada se Milica rodila prije dvije godine, odmah su je u rodilištu htjeli oduzeti, ali Večernji list je pisao o tom događaju pa su odustali. Centar je uveo jednogodišnji nadzor i za to vrijeme socijalna radnica Angelina Nikolić redovito je nedeljno dolazila i savjetovala nas pa smo mislili da je sve u redu i da će mala ostati kod nas i nakon isteka jednogodišnjeg nadzora. Zamjerala nam je što nemamo kupaonicu i što je pristupni put od ceste do naše kuće blatan. Prije dva tjedna, kada je mala bila kod suprugovih roditelja jer suprug radi, a i ja sam u Vinkovcima tražila posao, jednostavno su došli i odnijeli dijete. Rekli su nam da je udomljena u porodicu pokraj Đakova, a sud će donijeti odluku hoće li nam ili ne vratiti dijete. Ne znamo kada će sud odlučivati o našem slučaju, ali mi pokušavamo urediti kupaonicu, ako je to uslov – kaže Elizabeta Matijević (24) pokazujući dječju sobu gdje je još Miličina odjeća, krevetić i Čokolino koji najviše voli.

Suprug Slobodan radi povremeno razne poslove u poljoprivredi i priprema se za uređenje kupaonice.

– Prikupio sam nešto novca za kupnju opeke, nabavio sam cijevi, pločice i još nešto opreme i u subotu s prijateljima krećemo graditi kupatila . Uzdamo se u dobre ljude koji nam mogu pomoći kako bi uredili našu kućicu i stvorili uslove za povratak Milice kući – kaže Slobodan (26) i dodaje kako su doznali da udomiteljskaporodica dobiva mjesečno 1800 kuna za Milicu, a s tim novcem bi joj oni priuštili više zadovoljstva kada bi bila s roditeljima.

Zahvalni su čovjeku kod kojega je Slobodan radio na imanju u Mlaki Antinskoj, koji im je dao na raspolaganje svoju staru kuću i svaki dan besplatni hljeb i mlijeko. Smanjio je broj krava u staji pa više ne treba radnika, već sve sam obavlja pa je tako Slobodan ostao bez posla i obitelj bez jedinog prihoda.

U vinkovačkom Centru za socijalnu rad kažu da u toj obitelji nije problem samo kupatilo.

Oni su lišeni roditeljskog prava nad prvim djetetom koje je dano na posvojenje, a i drugo dijete je živjelo u ugrožavajućim higijenskim i svakim drugim uslovima . Zato je dvogodišnja djevojčica privremeno udomljena i sud će odlučiti hoće li im dijete biti vraćeno ili će i dalje biti udomljeno. Oni su dobili priliku da se "trgnu" i nešto učine na sebi, ali u kući, kako bi im dijete moglo biti vraćeno. Što se tiče kupatila, ona nije uslovt jer malo dijete može se kupati i u plastičnoj kadici i tako zadovoljavati higijenske potrebe, ali u ovojporodici je dublji problem – kaže Milica Benić, ravnateljica vinkovačkog Centra za socijalni rad.

Večernji list

Norvežani demonstrirali protiv nacionalnog sistema za zaštitu deteta

rt.com / M.A. | 31. 05. 2015. - 14:05h | Komentara: 0
Stotine demonstranata okupile su se u norveškoj prestonici Oslu u znak protesta zbog vladinog sistema za brigu o deci. Oni tvrde da decu “otimaju” od roditelja i da se time krše prava porodice.


Jaka kiša nije sprečila nekoliko stotina ljudi da izraze revolt protiv norveškog sistema “Barnevernet” (Služba za zaštitu dece), koji je rezultirao oduzimanjem dece od roditelja zbog navodnog zlostavljanja, kao u slučaju kada je majka slučajno izbila detetu mlečni zub, koji se već klatio.


Demonstranti su se okupili ispred Glavne stanice u Oslu, da bi se zatim uputili prema zgradi paralamenta. U rukama su držali transparente, na kojima je pisalo: “Deca nisu biznis” i “Vratite nam decu”.

Eva Mihalkova, koja je poreklom iz Češke Republike, osetila je na sopstvenoj koži efekte ovog sistema, pošto su joj oduzeta oba deteta.

“Osećanja su mi pomešana. Tuga, frustracija, osećaj da ne znaš šta te čeka i da će sve što kažeš ili uradiš biti upotrebljeno protiv tebe”, izjavila je on za rt.com.

Kako je preneo norveški onlajn list “Netavizen” sve je počelo 2011, kada su dva njena sina smeštena u hraniteljske porodice, pošto je jedan od njih rekao vaspitačici da ga je otac “pipkao ispod pidžame”.

Iako otac nije optužen, deca su smeštena u dve hraniteljske porodice. Roditelji su se razveli, a Eva je pokrenula sudski postupak za starateljstvo nad svojom decom, koji i dalje traje.

Češki predsednik Miloš Zeman u februaru je uporedio sistem Barnevernet sa ozloglašenim nacističkim programom rasne higijene i povećanja stope rađanja arijevskih beba.

“Dečaci su obuhvaćeni sistemom nalik na ‘Lebensborn’. Majka može da ih viđa dva puta godišnje po 15 minuta i ne sme s njima da govori češki. Drugim rečima, decu udaljavaju od njihovog nacionalnog identiteta”, rekao je Zeman.

U oktobru 2014. ruskom bračnom paru Nataliji i Sergeju Šianoku oduzeli su sina, nakon što je petogodišnji Oskar ispričao drugovima u školi da mu je majka izbila klimav zub.

Natalija je objasnila da je htela da mu pomogne da skine majicu preko glave i tom prilikom slučajno izbila zub koji se već klimao. Vlastima je, međutim, to bilo dovoljno da zaključe da je dete zlostavljano.

“Oskar je trenutno smešten u hraniteljskoj porodici u Norveškoj, a majka nema pojma gde”, kaže ruski konzul Igor Lapicki.

Marius Reikeras, aktivista za ljudska prava, smatra da bi novac koji se troši za Barnevernet mogao efikasnije da se iskoristi.

“Ulažemo mnogo novca u sistem za zaštitu dece. Nijedna zemlja na svetu ne investira u to više novca po glavi stanovnika nego naša vlada. Kad bismo mogli da pomognemo tim porodicama, kada bismo tim porodicama dali novac koji ulažemo u sistem, sasvim sam siguran da bismo mogli da pomognemo gotovo svim porodicama”, rekao je on.