Lik danas na drugom forumu na temi o Baldur's Gate 2 napisao jedan post koji je mnoge ponukao da opet igraju BG2, čak i one koji su ga prešli više puta, jedan je napisao:
Lepota role-playa i jeste između ostalog što ti i ja doživljavamo istu igru na totalno drugi način.
Po meni, bila je greška što nisi uzeo Viconiu, posebno u 2. delu igre, gde se kasnije radnja odigrava u njenom Underdarku u jednom chapteru, tj. gradu Mezzo-smthing.
Ovo kažem ne samo zato što je Viconia bolji divine-caster od npr. Jaheirae (što i nije čudno, s obzirom da je Jaheira Multiclass lik), već su njene divine magije (opet po meni) bolje i od Cernd-ovih, a čovek je čist druid.
Dalje, njena Drow rasa joj omogućava i nezanemarljivih 60% (ej, 60..) otpornosti na magiju. Zamisli šta se dešava kad joj nabaciš još neki item of magic resistance.
Dalje, (opet po meni), Viconia de Vir je ubedljivo naseksipilniji ženski lik u igri. Imoen, Nalia de Arnis i ostalo društvo su previše "too nice" (pandan Mission Vaio, Tali Zori i Liari T'Soni iz drugih BW naslova. Nemoj pogrešno da shvatiš, u BG-u su tu Shaar Teel, amazonska ratnica i Safana, thief, ali Viconia mi je ipak iznad njih.
Međutim, najveći adut Viconie je (za ono doba) neverovatno razrađena ličnost i kompleksnost, i problemi njenog uklapanja u "normalno društvo" (s obzirom da je Drow (dark elf) koji nisu omiljeni ni u svetu ljudi, ni u svetu "običnih" elova (MoonElf), pa ni kod patuljaka niti drugih naroda (MindFlayeri i Sahaugini ih takođe mrze, što se može naslutiti iz razgovora u igri i iz istraživanja DnD lorea). Ja viconijine komentare, način razmišlja, sumnju i ogorčenost poredim sa sumnjama i "razvojem toka misli" (fuj, odvratne li kovanice) witchera Geralta, koji ima strahovite probleme prilikom integracije u temerijansko društvo. Hoću reći, da likovi kao što je Viconia de Vir (pa čak i Edwin, Boo, Imoen, Sarevok), nekim svojim pozadinskim pričama u ogromnoj meri produbljuju gaming experience, dajući kompleksnom Diablu veličinu i dubinu savremenog Hamleta.
Mislim, sad kad se setim, ultimativno neuspešna romansa sa Viconiom otkriva neke vrlo zanimljive (i uznemirujuće) delove ženske ličnosti, koje tebi i meni jednog dana mogu pomoći da razumemo pojedine pripadnice ženskog pola u realnom životu na bolji način (ona kučka? nije ona kučka, takvo ponašanje je u stvari uzrokovanom tim, tim i tim, ali to niko nije hteo da sluša). A opet, sa druge strane, oni koji su imali tu nesreću da osete mračnije ženske adute na svojoj koži, bolje će razumeti Viconiu u igri
Takođe, za mene (pošto sam ja igrao kao good-aligned party, iako sam evil karaktere bendovao svojoj volji), spasavanje Viconie sa lomače u prvom delu i pritom likvidacija Flaming Fist plaćenika, i ubijanje seljaka koji hoće da je linčuju u drugom, me veoma podseća na mogućnost spasavanja Abigail u Witcheru i tamanjenja krvožednih seljaka koji bi da je spale (ubijem se ako momci iz CD Project Reda nisu igrali BG kad su bili klinci
).
Mislim pazi, to je nešto što bi pravi Chaotic Good character uradio (a ja sam igrao kao CG), ali tako nešto bih uradio i u realu (
čojstvo i junaštvo što bi rekao Marko Miljanov
), i ta suptilna mogućnost profilisanja protagoniste kroz priču u zavisnosti od svojih postupaka je nešto što, po meni, BG svrstava u vrh ozbiljne, klasične RPG ponude u gaming svetu (možda je malo čudno da opisujem dubinu BG-a kao onu u Zločinu i kazni, ali ajde de). Naposletku, zahvaljujući maestralnom načinu pripovedanja, stekao sam utisak da sam lično upoznao Viconiu, sveštenicu iz plemićke kuće de Vir, izgnanicu iz Underdarka, sa sve "ovo tako liči na nju" kad je išao odjavni deo nakon završetka igre, i u kome je pisalo šta je dalje bilo s njom nakon završetka BG sage.
Samo bih hteo da kažem da bi bilo dobro da uzmeš Viconiu u party sledeći put kad budeš prelazio BG
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
