banjalukaforum.com

NEĆEJED

(uz zabilješke o Oćekljuku)

Arabljanski matematičar, fizičar, pastir i lekar Omar Nećein al Jed, poznatiji kao Omar iz Damaska otkrio je 863. godne na proputovanju kroz Bagdad jednu tešku i opasnu bolest od koje se razbolio njegov veliki prijatelj, tada najmlađi, a kasnije najstariji bagdadski filozof Ebn Maba (853 - 1053). Uslavu svog oca Halefa Nećeina al Jeda, čovjeka po kome se ništa nije zvalo, Omar iz Damaska je bića koja izazivaju ovu bolest nazvao nećejedi. Zabilješke o nećejedima, Omar je 866. godine stavio u svoje spise, ali pošto se godinu dana kasnije (867. godine) Omar izgubio u pustinji, i njegovi spisi se smatraju izgubljeni. kasnije je u istoriji nastala prava mala zavrzlama oko nećejeda. Mnogi su smatrali da su nećejedi izgubljeno arabljansko pleme, što nije tačno pre svega što se Omar iz Damaska sam samcat izgubio u pustnji. Legenda o nećejedu danas je malo poznata, a ipak znamo neke njene fragmente. Smatra se, recimo, da se nećejed javlja kod male djece, a onekad i kod zaljubljenih mladića i djevojaka. Nećejed, izgleda, živi u stomaku i nevidljiv je golim okom. On izaziva potpuni nedostatak apetita, preskakanje obroka, a pogotovo netrpeljivost prema nekim vrstama hrane.
Veoma veliki broj naučnika smatra da su nećejedi obična budalaština, ali to je samo zato što nisu upoznati sa prirdom ove bolesti. Srećom, postoji jedan malo poznati spis bake pomenutog filozofa Ebn Mabe, poznat u istoriji medicine kao ”Dnevnik Babe Ebn Mabe”. Iz tog spisa se jasno vidi da Ebn Maba, ophrvan bolešću, nije htjeo da jede tada omiljena arabljanska jela, veoma slična današnjem špinatu i uvanom slatkom kupusu. Sem toga Ebn Maba nije htjeo da jede ni meso, ni salate, a ni hljeb. Da nije htjeo da jede krompir, to netreba ni govoriti, jer krompir tada nije bio ni poznat Arabljanima. Spis o kome govorimo ukazuje na to da je Ebn Maba pod uticajem nećejeda voleo da jede samo slatkiše, jer to je ono što nećejedi hoće da djeca jedu.
E sad, pošto smo upoznali čitace sa karakterom bolesti ju izazivaju nećejedi, dozvolite da se upitamo jesu li zasta naučnici u pravu kada tvrde da nećejedi ne pstoje?
Ima li danas djece koja vše vole da jedu slatkiše, čooladu i sladoled nego bilo šta drugo, a pogotovo špinat, sladak kupus i krompir, koji je u međuvremenu postao poznat?
Naučno ignorisanje činjenice da nećejedi postoje izazvalo je mnoge zablude u pogledu načina istjerivanja nećejeda iz stomaka. Roditelji su prilikom epidemije nećejeda nervozni i razdraženi, a to je pre svega zbog tga što je nećejed zarazan i kad se nađe u organizmu roditelja, on se transformiše u Oćekljuka. Oćekljuk (latinski – Oćeas kljukus deci) je bakterija koja u nervnom sistemu roditelja proizvodi jaku želju da djecu nakljuaju hranom. Za raziku od nećejeda, oćekljuk je agresivno i neprijateljski raspoložen prema slatkišima, a obožava sladak kupus i špinat.
Mada još nije pronađeno objašnjenje zašto, ako oćekljuk voli ovu hranu, istu tu hranu ne jede sam nego na to prisiljavai nećejeda.
Kako piše u ”Dnevniku Babe Ebn Mabe” epidemija nećejeda je iskorjenjena u Bagdadu 865. godine, akcjom koju je vodio lično Omar Nećein al Jed poznatiji kao Omar iz Damaska. Način na koji je to urađeno detaljno je opisan u spisima ovog velikog arabljanskog naučnika, koji se, da se podsetimo, izgubio u pustinji.

Prema tome ko hoće da izleči sebe i djecu, nek ide u Saharu.
Spisi su tamo negde.

_________________
Science has failed our mother earth
spirit moves through all things.