banjalukaforum.com

Hag - Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske i hrvatski general Ante Gotovina, podijeliće ove godine jagnje za Uskrs iza zidina haškog kazamata u Sheveningenu.

I dok hrvatski general možda neće imati baš dobar apetit jer je prije 10 dana osuđen na 24 godine zatvora zbog zločina nad Srbima u akciji „Oluja“, ratni predsjednik bosanskih Srba je u petak farbao jaja i provodio dane u društvu supruge Ljiljane Zelen-Karadžić.

Nakon višenedjeljnog posta, Karadžić se sa ostalim srpskim pritvorenicima u petak ispovijedio pravoslavnom svešteniku Vojislavu Bilbiji, nakon čega je sa cimerima iz zatvorskog bloka pripremio trpezu za najveći hrišćanski praznik. Pošto Uskrs ove godine za pravoslavce i katolike pada na isti dan, srpski i hrvatski pritvorenici ga obilježavaju zajedno u istoj zatvorskoj kantini. Ratni pokliči i optužbe su ostavljeni ispred vrata haškog zatvora, pa će dojučerašnji protivnici na praznik zajedno jesti.

Milošević je prvi „povukao nogu“ u druženjima sa neprijateljima, sa kojima se tokom devedesetih gledao preko nišana. Njegovi gosti, poput Hrvata Mladena Naletića Tute, slušali su hitove „Riblje čorbe“, a zatvorski drugovi su često družili uz gusle, čije unošenje je u jednom periodu bilo zabranjeno. Kao argument za takvu zabranu navedeno je da je riječ o instrumentu koji raspiruje srpska nacionalna osjećanja.
Palačinke „a la Šešelj“ za Markača

Šešelj slovi i za majstora za palačinke sa „nutelom“, a vjerovatno će sa njima ove godine i da malo „zasladi“ neraspoloženog Markača, ali i da ga u srce dirne pesmom „Ima jedan kućerak u Sremu“..
http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Ka ... 87248.html

УНС доделио награду оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу

БЕОГРАД – Удружење новинара Србије доделило је поводом Светског дана слободе медија, 3. маја, награду „Зора” за слободу медија оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу, саопштило је данас то новинарско удружење.

У образложењу одлуке УНС-а стоји да су Асанж и његове колеге из Викиликса дали историјски допринос праву грађана широм света да знају.

УНС сматра да је Асанж задужио и јавност у Србији која је из депеша Викиликса и о својој новијој историји сазнала много тога што је власт крила.

„Државе имају право да штите своје тајне, али Џулијан Асанж је на делу доказао зашто новинари не смеју да им у томе помажу”, наводи се у саопштењу.

Како је наведено, оснивачу Викиликса Џулијану Асанжу статуа „Зора” за слободу медија биће накнадно уручена.

До сада су то признање добили редакција недељника „Напред” из Ваљева (2005), Славко Ћурувија (постхумно, 2008), Славица Јовановић, новинарка Радио Панчево (2010).

Удружење новинара Србије и Синдикат новинара Србије су најавили и да ће сутра, поводом Светског дана слободе медија, организовати акцију „Пет минута громогласне тишине”.

Акција ће бити одржана у Пионирском парку у Београду од 11.55 до 12 часова.
Бета

KRUŠEVAC, 4. maj 2011. (Njuz) – Milica Avramović (17), učenica četvrtog razreda srednje medicinske škole iz Kruševca, prva je osoba u Srbiji koja je saznala ko joj gleda profil na Fejsbuku. Ovom vešću, Milica je opovrgnula sve skeptike koji već mesecima u mnogobrojnim diskusijama na najpoznatijoj društvenoj mreži žele da ubede ostale da ovako nešto nije moguće saznati.

Tinejdžerka je otkrila da joj je profil gledao jedan drug iz susednog odeljenja, čiji identitet nije želela da otkrije, jer on ima devojku. Milica je izjavila da je predivan osećaj saznati ko ti zaista gleda profil, kao i da će učiniti sve da podatak do kojeg je došla ne utiče na njen odnos sa ovim drugom, što u školi, što na Fejsbuku.

- Svakodnevno sam se pitala ko mi sve gleda profil, kliktala sam na sve aplikacije na kojima je pisalo da rade 100%. Ne mogu da opišem koliko sam samo želela to da saznam, čak smo jednom moja drugarica Bojana i ja napravile spisak frajera za koje smo bile sigurne da nam gledaju profil. Na mom ih je bilo više, pa smo se posvađale – kaže Milica i otkriva kako je došla do velikog otkrića.

- Išla sam kod druga da mu vratim svesku iz matematike i na vratima sam se srela sa njegovom mamom koja se vraćala iz prodavnice, tako da nisam zvonila. Došla sam do njegove sobe i otvorila vrata. Nisam kucala, jer nemam tu naviku, i čim sam ušla videla sam ga kako sedi za kompjuterom, a na monitoru mu je bio uključen moj profil. Trgo se kad me je video, pocrveneo je i odmah je kliknuo na nešto drugo – otkriva Milica.

Istog dana svetom je odjeknula vest koja je takođe izazvala slične reakcije. Jedan mladić u pakistanskom gradu Abotabadu izjavio je da je video mrtvog Osamu Bin Ladena, čime je demantovao upozorenja da ne treba kliktati na aplikaciju koja nudi gledanje fotografija njegovog leša, na koju je naišao svaki korisnik Fejsbuka tokom protekla dva dana.

Marko Dražić

Sudsko veće Haškog tribunala odlučilo je danas da osudi svoje članove na još nekoliko godina Vojislava Šešelja. Članovi sudskog veća, sudije, advokati odbrane i tužilaštva, porotnici, i oni likovi što simultano prevode biće prinuđeni da i naredne godine provedu u blizini predsednika Srpske radikalne stranke.

Na ovako drastičnu meru sud se odlučio nakon podrobnog razmatranja opcije da se Srbija osudi na Šešelja. Od takve, još radikalnije odluke, se ipak odustalo nakon konsultacija sa građanima Srbije i zaključka da ipak nisu zaslužili takvu presudu.

Predsedavajući veća, sudija Žan Klod Antoneti, izjavio je da ovakvom presudom niko ne može biti zadovoljan, i da u ovakvim situacijama nema pobednika.

- Bilo kakav da je bio ishod ovog suđenja, jedna stvar je jasna: svi mi živimo u svetu gde Vojislav Šešelj postoji, i to je realnost sa kojom se pre ili kasnije moramo suočiti. Na ovaj način smo pokušali da taj svet ograničimo barem na prostorije suda, svesni da ćemo mi morati da slušamo i gledamo tog čoveka i u narednim godinama.

Psiholog Žarko Trebješanin kaže da je impresioniram hrabrošću Haškog tribunala, ali i pomalo zabrinut za njihovo psihičko stanje.

- Nije isključeno da se ovde radi o takozvanom „stokholmskom sindromu“ gde se žrtva, u ovom slučaju Haški tribunal, toliko veže za prestupnika da ne može više realno da sagleda situaciju. Bivstvovanje u Šešeljevom svetu tokom dužeg vremenskog perioda sigurno ostavlja posledice. Ako pogledamo građane Srbije, onda razumete o čemu govorim – kaže Trebješanin.

Lekari haškog tribunala konstatuju da će Haški tribunal izdržati da bude osuđen na Šešelja još veoma kratko vreme, i da se posledice Šešeljeve blizine već primećuju u rečniku nekih sudija i advokata.

Trve gengsta...

http://www.mondo.rs/s205270/Info/Info/H ... Mufty.html

U restoranu studentskog doma Karaburma u ponedeljak u vreme ručka došlo do neobičnog incidenta, kada je studentkinja treće godine građevinskog fakulteta Tamara Blagojević u gulašu, koji je tog dana bio na meniju, pronašla parče mesa, izjavio je portparol Unije studenata Marko Kovačević. Studentkinja je pretrpela veliki šok i na nagovor lekara, odbila je da se obrati medijima ovim povodom.

Očevici ovog događaja izjavili su da su u jednom trenutku začuli zastrašujući vrisak, da bi zatim videli zgranutu studentkinju koja je razrogačenih očiju pokazivala ka svom tanjiru, da bi samo momentar kasnije pala u nesvest. Brojni studenti pritrčali su joj u pomoć, ali je njihovu pažnju ipak više skrenuo predmet koji se nalazio u njenom tanjiru, koji su imali priliku da vide samo u svojim domovima, ali nikada u studentskoj kantini. Nekoliko starijih kolega potvrdilo je da je reč o mesu, ali niko od studenata, kao ni zaposlenih u studentskom domu, nije mogao da odgonetne otkud se ono našlo u obroku.

Policijski službenici koji su ubrzo stigli na lice mesta nisu želeli da otkrivaju detalje istrage čiji je cilj otkrivanje kako je meso dospelo u studentski gulaš.

Zbog Tamarinog traumatičnog iskustva žitelji ovog studentskog doma su još istog dana pokrenuli Fejsbuk grupu „Hoćemo gulaš bez mesa“, koja je za kratko vreme premašila brojku od 200 članova.

Valjda je prikladno za ovu temu
KLIK

He was later dumped out of an airlock.
The news touched off an extraordinary outpouring of emotion as crowds gathered in the Senate District and outside the Imperial Palace, waving imperial flags, cheering, shouting, laughing and chanting, “Hail to the Emperor! Hail Lord Vader!”
When the end came for Kenobi, he was found not in the remote uncharted areas of Wild Space and the Unknown Regions, where he has long been presumed to be sheltered, but in a massive compound about an hour’s drive west from the Tatooine capital of Bestine. He had been living under the alias "Ben" Kenobi for some time.

Funkcionisanje pojedinca u svetu van Interneta u velikoj meri ga otuđuje, rezultat je najnovijeg istraživanja Instituta za Interntet u Sremskoj Kamenici, čime je srušena višegodišnja predrasuda da nove tehnologije udaljavaju ljude.

Dr Žarko Stojčić, koji je tokom poslednja tri meseca vršio ovo istraživanje, čija će publikacija „Spoznaj život, budi online“ izaći sledeće nedelje, rekao je da će javnosti biti potrebno određeno vreme da prihvati najnovije dokaze do kojih je njegov tim došao.

- U prvoj fazi istraživanja trebalo je da potvrdimo premise koje su bile opšte poznate, a koje se odnose na otuđenje koje kod pojedinaca stvara čitanje knjiga i gledanje televizije. Kod ovog prvog primera skoro da nije ni bilo nikakvih dilema, osobe koje su sklone čitanju sve više se zatvaraju u sebe i vremenom se učaure u svom subjektivnom svetu. Iako dolaze do brojnih saznanja i proširuju rečnik, što vreme više odmiče sve im je teže da stupe u komunikaciju sa drugim ljudima, tako da se kod njih stvara svojevrstan paradoks – mnogo toga znaju i mogu da se izraze na najrazličitije načine, ali i pored toga nemaju sposobnost započinjanja najbanalnijih razgovora – upozorava dr Stojčić, koji se osvrnuo na gledanje televizije, za koje smatra da je u određenoj prednosti u odnosu na čitanje knjiga, ali da je istovremeno povod za brojne sukobe.

- Televizija je zahvalna jer više ljudi može zajedno da je gleda, tako da na prvi pogled posmatrana može da se okarakteriše kao faktor povezivanja. Ipak, ljudi koji više sati dnevno gledaju televiziju takođe se, poput onih koji čitaju knjige, sve više povlače u svoj imaginarni svet. Drugi problem su česte svađe ukućana koji TV program će se gledati, kao i sukobi zbog različitih stavova po pitanju iste emisije, kao recimo dilema koji od ukućana treba da bude izbačen iz Velikog brata, što dovodi do sve većeg otuđenja – kaže dr Stojčić, koji se napomenuo da je druga faza istraživanja bila teža, jer je trebalo analizirati uticaj izlazaka i bavljenja sportom na socijalizaciju pojedinca.

- Kada je reč o izlascima, često se može čuti savet da mladi treba što manje vremena da provode za kompjuterom, a da

Bavljenje sportom često dovodi do sukoba

povećaju vreme provedeno u društvu svojih vršnjaka. Nakon brojnih analiza došli smo do neočekivanog zaključka da izlasci podjednako otuđuju kao i čitanje knjiga. Najveći problem kod izlazaka je preglasna muzika koja ometa ljude u komuniciji, posebno osobe koje se tek upoznaju. Loša komunikacija u kombinaciji sa lošim igračkim umećem pojedinaca koje ne može da se prikrije u klubovima, dovodi do gubitka samopouzdanja i sve veće zatvorenosti. Zbog svega ovoga često se može videti da mladi u klubovima i kafićima sve više vremena provode u korišćenju svojih mobilnih telefona, slanju poruka, proveravanju Fejsbuka ili Tvitera, jer samo na taj način mogu neometano da komuniciraju sa svojim vršnjacima – kaže dr Stojčič i upozorava da je bavljenje sportom podjednako štetno po društveni život.

- Sport stvara netrpeljivost prema vašim protivnicima, koja često dovodi do svađa, ne tako retko i tuča. S druge strane, iako na prvi pogled deluje da povezuje saigrače, on i među njima stvara razdor, jer otvara večitu dilemu ko je najbolji sportista unutar ekipe, koga više vole saigrači, što vremenom i među pripadnicima istog tima dovodi to netrpeljivosti s tendencijom prerastanja u mržnju – upozorava dr Stojčić.

Nasuprot svim problemima u spoljnjem svetu, ili kako ga je dr Stojčić nazvao „offline svetu“, Internet i društvene mreže ljudima nude mogućnost povezivanja, pronalaženje istomišljenika, prijatelja, životnog partnera.

- Na Internetu niste vremenski ograničeni. Nemate presiju da u nekom ograničenom periodu morate da obavite komunikaciju, koju će pritom ometati brojni faktori. Takođe, imate vremena da dobro razmislite pre nego što date neki odgovor koji ne znate. Dok ga pronađete na Guglu, uvek možete da se vadite da vam je zvonio telefon. Da ne pričamo o tome da na društvene mreže možete da stavljate samo fotografije na kojima dobro izgledate, ili čak i one na kojima niste vi, tako da samim tim u komunikaciju ulazite sa znatno većim samopouzdanjem – rekao je dr Stojčič, i na samom kraju razgovora za Njuz, osvrnuo se na seksualne odnose koji takođe otuđuju ljude, posebno adolescente.

- Suvišno je reći koliko puta se neuspešan seksualni čin odražava na gubitak samopouzdanja i otuđenje pojedinca. Da ne pričamo o svim problemima koje mogu da nastanu, poput neželjenje trudnoće, ili dobijanja neke od polno prenosivih bolesti. Korišćenjem Interneta, pojedinac jedino treba da vodi računa da li je oprao ruke i da li mu niko neće upasti u sobu – kaže dr Stojčić.

Nedavne ankete izvršene u republikama bivše Jugoslavije pokazuju da određen broj građana sumnja u to da krvoproliće koje se desilo tokom devedesetih „možda i nije bilo baš najbolji način da se zemlja raspadne“.

Iako je broj neopredeljenih još uvek preko 50 odsto, čak 31 odsto građana sada smatra da je postojala i bolja opcija od toga da na desetine hiljada ljudi pogine u višegodišnjem konfliktu, što je veliki napredak u odnosu na prethodno istraživanje pre pet godina, kada je u ovoj kategoriji bilo tek 19 odsto ispitanika.

Kao osnovni problem, građani navode da je nemoguće jasno videti kako bi se situacija razvijala da se zvanične i paravojne oružane snage nisu sukobile i tom prilikom poubijale ogroman broj nedužnih civila, ostavljajući za sobom pustoš nesagledivih razmera.

Ivica Dačić, predsednik partije koju neki građani iz bivše Jugoslavije vide kao „skoro pa donekle umešanu u konflikt“, slaže se da je teško doneti neki definitivan zaključak na osnovu ponuđenih činjenica.

- Ako gledamo iz tadašnje perspektive, imali smo prilično jasnu opciju: ili da učestvujemo u sveopštem ratu koji će definitivno razoriti celu zemlju, ili da u njemu ne učestvujemo. Da me sada sa ovom pameću i iskustvom koje imam pitate šta bih tada izabrao, opet bih morao dva puta da razmislim – tvrdi Dačić.

Vladimir Šeks, član stranke HDZ, za koju takođe postoje indicije da je imala „nekakvog neodređenog perifernog“ udela u ratu, danas, dvadeset godina kasnije, pravi paralelu sa raspadom Čehoslovačke.

- U vreme raspada Jugoslavije, došlo je do mirnog razdvajanja Čehoslovačke, i nekima je palo na pamet da bi to možda mogao da bude recept koji bi trebalo primeniti i na našu zemlju – kaže Šeks – Ipak, i nakon temeljnih analiza koje smo tada vršili, niko nije mogao sa sigurnošću da tvrdi da je to bezbolniji put. Istovremeno, mirno razilaženje je bilo potpuno neproveren i nepoznat metod na ovim prostora, što nas je dodatno plašilo.

Sulejman Tihić, član one treće, bošnjačke stranke, u nekim istorijskim krugovima nazvane kao „ona treća stranka“, koja „kao da jeste bila prisutna u ratu u bivšoj Jugoslaviji“, takođe nije umeo da odgovori da li je opšti rat bio najpametnija opcija.

- Voleo bih da me neki stručnjak ubedi da postoji dokaz da svi ljudi koji su nastradali u ratu ne bi danas bili mrtvi, čak i da se rat nije desio – kratko je Tihić prokomentarisao anketu.

Za razliku od neodlučnosti ispitanika kada je reč o ratu na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine, većina stanovništva Srbije smatra da je, „iz očiglednih razloga“, jedino rat na Kosovu imao nekog smisla.

VENEZUELA je poznata kao raj na zemlji za vozače. Osim što je benzin gotovo besplatan, država se snažno zalaže za prava vozača, a testiranje na alkohol tamo je gotovo nepoznat pojam. Unatoč tome, ova je latinoamerička zemlja nedavno zabilježila povijesni događaj. Naime, venezuelanska policija prošlog je tjedna prvi put oduzela vozačku pijanom vozaču. Radi se o 41-godišnjem Ramonu Parra koji je zaustavljen zbog prebrze vožnje, no policija je otkrila da je uz to i pio, pretrpao autobus putnicima i izgubio jedan od stražnjih kotača.

"Autobus je imao više od dozvoljenog broja putnika, a nedostajao mu je jedan od šest kotača. Važno je napomenuti da je ovo potpuno nov postupak za nas. po prvi put u povijesti, Venezuela oduzima vozačku dozvolu", izjavio je šef policije Luis Fernandez. Nesretni vozač ostao je bez dozvole na 12 mjeseci, prema zakonu koji je prvi put donesen 2008. godine, no do sad nije bio u upora