|
КРАЉЕВИЋ МАРКО И САМУРАЈИ
Касно ноћу под окриљем мрака
стиже на Косово пет јунака,
одмах се видело да су странци,
али не Турци него Јапанци.
На њима беху чудна одела,
на глави нешто попут амрела,
а зборише на језику странском,
на језику матерњем јапанском.
Мамузаше своје коње вране,
да у село стигну пре нег' сване,
да пристигну прије сунца јарка,
да потраже Краљевића Марка,
да потраже негде Краљевића
комираног од сувишног пића.
Јунак Марко на столици седи,
већ два сата дреновину цеди,
хоће вину да долије воду,
јер још нису измислили соду.
Кад су странци Марку дојахали
он учини један напор мали,
стисну дрво, млаз воде потече,
рујно вино водица пресече,
од милине Марко очи склопи,
врч пун вина одједанпут попи,
диже главу и исправи леђа,
па погледом сече испод веђа:
"Зар сте, браћо, јутрос лимун јели
да вам лица мало закисели,
или су вам очни капци пукли,
па сте очи толико развукли?"
Ово странце веома ражести,
стадоше се од увреде јести,
па тад један Марку одговара:
"Краљевићу, изглед често вара,
и ја бих мог'о питат, клене,
што су твоје очи избуљене."
Краљевић се наду попут меха
а Јапанци падоше од смеха,
те се Марко маши буздована
да растури госте из Јапана,
ал' је њима до живота стало:
"Хајде, Марко, шалимо се мало,
ми смо овде сада теби гости,
и није нам остављати кости.
Стигли гласи до јапанског цара
како неко по Балкану хара,
па нас шаље по таквог јунака,
хоће да му јунак падне шака,
те он жели да га појапанчи
па да с њиме банчи и пијанчи.
Због тога смо нас пет самураја
дошли овде из свог завичаја,
надамо се богатоме дару,
кад те, Марко, одведемо цару."
Преста Марко да се љутит мршти,
па се смеје, пљувачка му пршти,
смејао се нападно и дрско,
све је госте пљувачком попрск'о.
Тад Јапанци сјахаше са коња,
љутито им дрхти усна доња,
на челу им искочише вене,
повадише своје шурикене,
црвено им беше лице жуто,
замахнуше према Марку љуто,
но је Марку до својега здравља,
шурикене штитом зауставља.
Ту стадоше Јапанци да скачу,
двој'ца к ножу, трој'ца ка верном мачу,
ал' су, љути, сметнули са ума
да је Марко хитар као пума,
обилази брзо самураје,
па им сада иза леђа стаје.
Краљевићу весело брк игра,
а тад рикну громко попут тигра.
Страх је тежак Јапанце опхрв'о,
те скочише на оближње дрво.
Јунак Марко смехом се затаји
кад погледа где су самураји:
"Ко би ово мог'о да наслути,
да се лимун посред храста жути."
Тад Јапанци скочише са храста
и бој љути по Косову наста.
Носише се летњи дан до подне,
наносише ране неугодне,
један Марка за бркове вуче,
а Краљевић шамарима туче,
ал' су они знали џиу џицу,
неко Марку расклати вилицу,
нанесе му јако много боли,
но га Марко по глави засоли,
одвали му шамарчину јаку,
поломи му њиме коску сваку,
а другог је пукнуо по носу,
пустио му црвенкасту росу,
па га Марко око дрва вија,
хоће добро да га испребија.
На трећега из залета скочи,
с два шамара наплави му очи,
четвртога звизну иза ува,
удари га, просто га одува,
петом неће шамаре да креше
него стао ребра да му чеше.
Када их је довољно истук'о,
свакога је до коња довук'о,
подиг'о их до првога спрата
па ставио сваког на свог ата.
Гледају га с коња самураји,
сваком суза у оку се сјаји:
"Море, Марко, хајде с нама крени!"
"Самураји, прави сте кретени!"
"Море, Марко, постаћеш богаташ,
пијеш вино и Јапанке ваташ!"
"Самураји, једите гована,
губите се пут земље Јапана
са поруком за јапанског цара:
боли Марка за богатство ......"
Самураји коње ободоше
те жалосни у Јапан одоше,
а Краљевић к'о у свакој причи
на свом Шарцу у дворац отпичи.
Марко Краљевић и Ђемо Брђанин
Славу слави Краљевићу Марко,
славу слави светога Ђорђија.
У Марка су млоге узавнице:
двјеста попа, триста калуђера,
и дванаест српскијех владика,
и четири старе патријаре,
од осталих ни броја не има.
Свему доста пива и јестива;
ал' говори стари калуђере:
„Хвала тебе, Краљевићу Марко!
Свега имаш у бијелу двору,
још да имаш рибе од Орида!"
Мучно бјеше Краљевићу Марку,
па дозива слугу Богосава,
додаје му чашу и матару:
„Точи вино, Богосаве слуго!
Редом чаше око совре даји,
немој кога прескочити, слуго!"
Па он оде низ бијелу кулу,
те опрема Шарца од мејдана.
За њим стара пристанула мајка,
па је Марку тихо бесједила:
„Ја мој синко, Краљевићу Марко,
немој носит ништа од оружја,
ти се јеси крви научио,
учинићеш крвцу о празнику".
Нуто Марку велике невоље!
Мучно му је ићи без оружја,
а још горе не послушат мајке:
не шће узет ништа од оружја,
већ посједе Шарца од мејдана,
окрену га низ поље зелено,
оде право бијелу Ориду.
Кад је био води на ћуприју,
ал' ето ти једнога јунака,
на дорату ноге прекрстио,
топузину баца у облаке,
дочекује у бијеле руке;
божју помоћ називаше Марку,
лијепо му Марко прихватио.
Вели јунак од Прилипа Марку:
„Ој, бога ти, незнана делијо,
нијеси ли отуд од Прилипа,
од оџака Краљевића Марка?
Је ли Марко код бијела двора?
Има л' Марко доста узавница?"
'Вели њему Краљевићу Марко:
„Ој, бога ти, незнани јуначе,
ја сам јутрос од Прилипа бела,
код двора је Краљевићу Марко,
слави Марко свога светитеља;
има Марко доста узавница".
Вели њему незнан добар јунак:
,,Нека има, незнана делијо;
ако бог да и срећа јуначка,
совра ће му у крв огрезнути,
бога ми ћу њега објесити
баш о вратим' бијела Прилипа;
давно ми је брата погубио,
погубио Мусу Кесеџију".
Па окрену коња доратаста,
оста јадан Марко гледајући.
Свакојако мисли и премишља:
да би му се казивао Марко,
хоће њега Туре погубити,
јер не има ништа од оружја;
да га пусти бијелу Прилипу,
хоће исјећ млоге узавнице
а тражећи по оџаку Марка.
Све мислио, на једно смислио,
па он викну из грла бијела:
„Куд ћеш тамо, Ђемо Брђанине?
Ево, море, Краљевића Марка!"
Поврати се Ђемо Брђанине.
Поузда се Краљевићу Марко
да ће утећ на своме Шарину,
па побјеже пољем широкијем,
за њиме се Ђемо натурио.
Брз је Шарац, утећи му шћаше,
ал' потеже Ђемо топузину,
па заљуља покрај себе њоме,
јадна Марка међу плећи живе,
паде Марко у зелену траву.
Марко паде, а Ђемо допаде,
свеза Марку наопако руке,
па извади синџир из егбета,
окова га све у гвожђе љуто:
а на ноге двоје букагије,
а на руке двоје белензуке,
а на грло синџир, гвожђе тешко;
на посједе његова Шарина,
а дората води у поводу,
привезао Марка за дората,
оде право бијелу Ориду,
под Оридом вјешала огради
да објеси Краљевића Марка.
Моли му се господа хришћанска:
„Богом брате, Ђемо Брђанине,
ту нам немој објесити Марка,
неће родит вино ни шеница,
ево тебе три товара блага".
Узе Ђемо три товара блага,
води Марка граду Вучитрну,
па под градом вјешала огради,
хоће Ђемо да објеси Марка.
Моли му се господа хришћанска:
,,Богом брате, Ђемо Брђанине,
ту нам немој објесити Марка,
неће родит вино ни шеница,
ево тебе три товара блага".
Узе Ђемо три товара блага,
гони Марка бијелу Звечану,
и ту Ђемо вјешала огради
да објеси Краљевића Марка.
Моли му се господа звечанска:
,,Богом брате, Ђемо Брђанине,
ту нам немој објесити Марка,
неће родит вино ни шеница,
ево тебе три-товара блага".
Узе Ђемо три товара блага.
Отале се Ђемо подигао
кроз некакву Јањину планину.
Тешко Ђемо ожедњео бјеше,
дели-Марку тихо говораше:
„Знаш ли, Марко, воде ја механе?
Тешко ме је освојила жеђа".
Вели њему Краљевићу Марко:
„Тако, Ђемо, не раде јунаци,
већ закољу коња ја сокола,
напију се крви од гроца".
Вели њему Ђемо Брђанине:
Нит' ћу заклат коња ни сокола,
већ ћу заклат тебе Краљевића,
па се напит крви од гроца".
Па потеже сабљу оковану
да закоље Краљевића Марка,
Вели њему Краљевићу Марко:
„Има, Ђемо, бијела механа
и проклета крчмарица Јања,
сад ће ми се осветити Јања:
доста сам јој вина потрошио,
а нијесам дао ни динара".
То је Ђемо једва дочекао.
У то доба пали пред механу,
а испаде крчмарица Јања.
Кад сагледа крчмарица Јања.
Кад сагледа савезана Марка,
Марко на њу очим' преваљује,
насмеја се крчмарица Јања:
,,Бе аферим, јунак од јунака!
Боже мили, на свему ти хвала,
кад ја виђех савезана Марка!
Појићу те, Брђанине Ђемо,
без бијеле паре и динара,
баш ак'хоћеш три бијела дана".
Па под Ђемом коња ухватила,
одведе га у механу билу,
донесе му вина и ракије.
Пије вино Брђанине Ђемо,
а наздравља Краљевићу Марку,
наздравља му, али му не даје.
Кад се Ђемо накитио вина,
донесе му крчмарица Јања
рујна вина од седам година,
меће у њег биље свакојако.
Паде Ђемо главом без узглавља,
скочи Јања на ноге лагане,
на свом побру гвожђе отвараше,
а на Ђема Марко удараше.
Кад удари синџир, гвожђе тешко,
па засједе пити рујно вино,
удари га чизмом и мамузом:
„Устан', Ђемо, да пијемо вино!"
Кад погледа Ђемо Брђанине
више себе Марка Краљевића,
а на врату синџир, гвожђе тешко,
скочи Ђемо на ноге лагане;
синџир гвожђе земљи притезаше,
он потеже рукам и ногама,
попуцују руке из рамена,
попуцују ноге из кољена;
ал' се тврдо гвожђе ухватило.
Сједе Ђемо на земљицу црну,
Марко сједе пити мрко вино,
а наздравља Ђему Брђанину,
наздравља му, али му не даје.
Кад се Марко накитио вина,
онда Шарца свеза за дората,
а за Шарца Ђема Брђанина,
па усједе Ђемова дората,
оде право граду Вучитрну.
Изилази господа хришћанска:
,,Богом брате, Краљевићу Марко,
објеси нам Ђема Брђанина,
ево тебе три товара блага".
Марко њима три товара врати,
што су дали Ђему Брђанину,
па он оде бијелу Звечану.
Ту господа српска излазила:
„Богом брате, Краљевићу Марко,
објеси нам Ђема Брђанина,
ево тебе три товара блага".
Марко њима три товара врати,
што су дали Ђему Брђанину.
Оде Марко бијелу Ориду.
Ту излази господа хришћанска:
,,Богом брате, Краљевићу Марко,
објеси нам Ђема Брђанина,
ево тебе три товара блага".
Марко неће да узима блага,
већ он њима три товара врати,
што су дали Ђему Брђанину.
Код Орида начини вјешала,
и објеси Ђема Брђанина;
па он узе рибе од Орида,
оде право бијелу Прилипу,
те он слави свога светитеља.
_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
