Mili moji i dragi,

Prvo da vam javim najvaznije:

Ziv sam!

Zatim jos jedna dobra vest: Ne mora da se plati otkup za moje
oslobodjenje!

Medjutim, istina je da se jos nalazim kod terorista. Culi ste da su me
oteli sa gradjevine u Libanu dok sam radio na mesalici zajedno sa
kolegom Stamenkom. Mogu vam reci da je na pocetku bilo cupavo.
Teroristi su nas strpali u dzakove i odvukli u njihov kamp, a zatim
skakali oko nas masuci puskama i vicuci nesto o Alahu i Dzihadu. A onda
su sve to snimali kamerom.
Kazem ja Stamenku da ce izgleda da traze za nas otkup.
-"Onda smo najebali, burazere!", kaze mi Stamenko.

I zaista, prvo su ih otkacili u nasoj ambasadi. Ukinuta zadnja drzavna
zajednica, a jos nije dosao nas novi ambasador. Onda su zvali tu nasu
firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda vec primio drugu
dvojicu na mesalicu, i da ga mi uopste ne interesujemo. Na kraju su
spakovali one snimke i poslali nasoj Vladi u Beograd .

I tako smo mi cekali i cekali i cekali, pa sam ja iz dosade zbog cekanja
popravio neki njihov rashodovani tenk. Oni su se silno iznenadili, a ja
sam im objasnio da je to sitnica, jer sam bio tenkista na Kosovu.

Stamenko ih je u medjuvremenu ucio gacanju iz rucnog bacaca, jer, on je
bio u Vukovaru. Ja sam im posle ocistio topove, jer sam bio artiljerac u
Bosni. A Spomenko im pokazao neke trikove sa kamuflazom koje smo ucili
dok smo se krili od NATO pakta.

I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista. Plata je bolja
nego na mesalici, a bolji su i uslovi. Tako nemojte nista da se brinete.

Cim mi istekne ugovor, eto mene kuci...

Srdacno vas,
Milivoje