|
Evo crnjak jedan, ne znam jel' bio već...
Partizani dižu ustanke protiv okupatora širom bivše zemlje. 1941. Gerilski način ratovanja za Švaburiju nepoznanica, koja je uslovljava odmazdama nad lokalnim stanovništvom. Džaba streljanje ljudi i paljenje sela, kad je narod i dalje jedinstven u nakani oslobođenja svih "naroda i narodnosti." Komanda u Srbiji se odluči
na najgnusniji mogući čin - streljanje đaka.
Tako jednog jutra stiže manji njemački odred u Kragujevac da izvrši ovaj čin. Komandant - ipak pola čovjek pola životinja - nikako da dođe sebi... da mu je komanda naredila streljanje nevinih đaka. Ulazi u jednu, nasumišno odabranu učionicu te kratko, jasno i razgovijetno izlaže dobijeno naređenje prisutnom učitelju:
"Gospodine učitelju, iz komande nam je stiglo naređenje da moramo streljati jedan razred. Izbor je sasvim slučajno pao na vas. Ako ne izvršimo naređenje, mi ćemo biti streljani. Imate 5 minuta da izađete!"
Učitelj u šoku. Djeca nemaju pojma šta se dešava. Da priča djeci o ideologiji i da im objašnjava zašto ginu, ne ide - u 5 minuta. Tako on djeci odluči reći sledeće:
"Djeco, partizani se bore protiv okupatora. Sada ih nema tu da nas odbrane. Moramo izaći i biti hrabri."
Kako bi napakostio neprijatelju, učitelj doda i sledeće:
"... kad budemo stojali pred vojnicima, nećemo se bojati - nego ćemo svi u glas zapjevati. Nek' se vidi šta je hrabrost i ponos..."
Učenici izađu i postroje se pred kazneni vod moćne njemačke armije. Oficir koji komanduje daje naređenje:
"Vojnici, u stroj!"
Učitelj počinje pjevati. Polako i tiho, te sve glasnije i glasnije.
"Puške na gotovs!" naređuje oficir tužno svojim vojnicima. I oni u čudu... nada se oficir da će samo neko od vojnika pokazati protest prema izvršenju ovog nehumanog djela... da odustane odmah!
...počinju pjevati i učenici!
Od vojnika niko ni muka da ispusti!
"Nišani!" naređuje oficir, i tiho prvom vojniku do sebe počinje da govori:
"Majku mu, ja sam se trenirao za rat. Ovo je čisto kukavištvo. Vidite li vi ovo, vojniče. Kakav je to narod. Mi ih u smrt šaljemo, a oni pjevaju! Koja hrabrost!"
Vojnik tada odgovori:
"Gospodine, eno tamo jednog malog... plače i ne pjeva!"
Oficir pogleda, kad stvarno mali crven od plakanja, roni suzu za suzom. Lokva oko njega već 10 cm duboka!
Isti naredi vojnicima da čeka i priđe uplakanom dječaku, te ga upita:
"Šta je, sine? Zašto ti ne pjevaš? Zar nisi hrabar kao tvoji drugari?"
...a mali će mu na to:
"Ma, jebem ti sve, nije to... ja sam redar iz susjednog razreda. Samo sam došao po malo krede i spužvu!"
_________________
Pametni ljudi napravili da se gramofon okrece, a onaj di dzej... On njega zaustavlja!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
)
