Руjа je napisao:
Као што је Durkheim (
http://en.wikipedia.org/wiki/%C3%89mile_Durkheim) је написао, постоjи алтруистичко самоубиство, кад човек чини самоубиство због друштва и то jе част.
ЈНА је била оружана сила која је своје официре школовала у духу комунизма и тековина НОБа. Јавно су одбачене ретроградне технике ратовања из пријашњих организација друштва на овим просторима, а као посебно одбачена је традиција славне српске војске и њени успјеси у ратовању са великим силама попут царске турске војске, аустро-угарске армије и наравно незаобилазних окупационих снага хитлеровог рајха. Дакле, официри ЈНА нису баштинили кодекс понашања српског ратника и епског ратовања по узорима "чојства и јунаштва" него су баштинили модерне калкулантске технике титове герилске доктрине у миксу са подмуклим бољшевичким интерпретирањем стварности. Поредити Стевана Синђелића са официром ЈНА представља не само заблуду него и увреду за све што може да се уврсти у традицију српског ратовања. Ми, као да смо заборавили да је власт за вријеме ЈНА оштро санкционисала било какву евокацију успомена на војводу Синђелића. Колико је српских робијаша пекло циглу у КПД Стара Градишка због антологијске пјесме "ОЈ, војводо Синђелићу!"
Потез самоубиства највишег официра у војсци или гарнизону, када губи на бојном пољу, пресликава дух великог рајха и прагматизам њемачких официра. Упоредно можете анализирати поступке задњих официра српске војске, односно КЈВ у Отаџбини. Нико од официра Равногорског покрета, нико здрав, није извршио самоубиство. Чак ни они који су завршили у рукама усташког покрета задњих дана НДХ нису починили ништа слично. Имамо и комплетну слику, данас је поново актуелно, око заробљавања ђенерала Драгољуба М. познатијег као Српски Чича који је стрјељан. Данас имамо сазнања како му је нуђено да изврши самоубиство. Част је подјелити судбину народа којем припадаш. Част је у српској традицији огледана у сложеници Мајке Јевросиме: "Немој, сине, починити криво!... Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу!"
Дјела српског официра морају послужити као морални стуб у одбрани историјског права српског народа, садашњим и будућим поколењима. У одбрани права на националну историју, културу и територију. Будућност српске нације треба да буде освјетљена њеном историјском прошлошћу.