banjalukaforum.com

Spisak OT i BVP koji su bili u službi na našim prostorima ajmo redom:

AEC Mk 2



NOV Jugoslavije je u okviru programa saveznicke pomoci tokom Drugog Svetskog rata dobila 24 oklopna automobila AEC mk.2. Sva vozila su bila u sastavu Prve tenkovske brigade. Korisceni su za izvidjanje i protiv oklopna dejstva. Rani primerci su imali sa leve strane rezervni tocak, a kasnije na istom mestu kutiju za alat.

posada 4
borbena masa 12.900 kg
duzina 5,43 m
sirina 2.7 m
visina 2,68 m
motor sestocilindricni
snaga motora 158 KS
borbeni radijus 400 km
naoruzanje top 6 Pdr mk.5 od 57mm i koaksijalni mitraljez Besa 7,92mm
oklop oklopno telo maks. 30mm, kupola ?

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

BA-64



Oklopni automobil BA-64 je razvijen tokom Drugog Svetskog rata u SSSR-u, na osnovu lakog kamiona GAZ-64. Imao je odlicnu pokretljivost i prohodnost i namena mu je bila izvidjanje, komandovanje i pratnja konvoja. NOV Jugoslavije je imala nekoliko ovih vozila u sastavu Druge tenkovske brigade.

posada 2
borbena masa 2.430 kg
zapremina rezervoara 90 l
borbeni radijus 360 km
naoruzanje mitraljez 12,7mm i mitraljez 7,62mm
borbeni komplet 375 meteka 12,7 i 650 metaka 7,62 mm

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

M 8 Greyhound



Oklopni automobil M8 sluzio je za izvidjanje u oklopnim jedinicama. Bio je standardno izvidjacko vozilo americke armije u Drugom Svetskom ratu. Jedan broj ovih vozila isporucen je Jugoslaviji tokom pedesetih godina. U JNA je bio u upotrebi do sedamdesetih godina u sastavu oklopnih jedinica, kada je povucen i zamenjen sovjetskim modelom BRDM2 . Neposredno pre povlacenja iz naoruzanja jedan broj je dodeljen ABHO centru u Krusevcu, gde su preuredjeni za ABH izvidjanje. Jedan broj ovih vozila (osam?) je bio u sastavu naseg kontigenta (ukupno 755 pripadnika) mirovnih snaga Ujedinjenih nacija na Sinajskom poluostrvu od 1956 do 1967. godine

posada 4
borbena masa 7.900 kg
duzina 5 m
sirina 2,2 m
visina 2,5 m
maksimalna brzina 88 km/h
naoruzanje top M6 od 37 mm, koksijalni M1919A4 od 7,62mm i M2HB Brauning od 12,7mm
borbeni komplet 80 granata, 1.500 metaka 7,62 i 500 metaka 12,7mm
oklop 10-16 mm

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

M2/M3 Halftrack



Za sadejstvo sa tenkovima zaduzena je mehanizovana pesadija, koja se do bojista prevozi oklopnim transporterima. Prvi primerci ovog borbenog vozila kod nas su bili iz kontigenata americke vojne pomoci tokom pedesetih godina. Rec je o polugusenicaru (Halftrack) M3, koji je masovno proizvodjen u toku Drugog svetskog rata. Nama je isporucena verzija M3 (verovatno i verzija M3A1, koja ima jedan mitraljez vise). Uobicajene verzije u americkoj armiji su bile:

M2 - Artiljerijski tegljac
M3 - Transporter za 1 odeljenje
M5 - Slicne namene kao M3, ali nesto unapredjen

M2 je obicno koriscen kao artiljerijski tegljac, za razliku od ostalih verzija nije imao zadnja vrata. Napred je bio opremljen valjkom, koji je povecavao prohodnost po neravnom terenu, ili sa cekrkom za izvlacenje vucne sile od 4,5t. Ovaj model se uvodi u naoruzanje tokom 1940 god.
M3 je nesto duzi i sa zadnjim vratima. Ova verzija je isporucena Jugoslaviji. Mogao je nositi do 12 vojnika. Razvijen je iz prethodne verzije. Kod nas su izmedju ostalog korisceni i za vucu artiljerijskih sredstava. M5 je vrlo slican prethodnim verzijama, a najuocljivija razlika su zadnji uglovi sasije koji su zaobljeni u odnosu na ranije verzije kod kojih su pod pravim uglom. Takodje isporucen je manji broj (15-20) polugusenicara M-15A1, koji predstavljaju PVO varijantu ovog vozila. Naoruzanje je cinio top 37mm i mitraljez 12,7mm. Pre nego sto su povuceni iz naoruzanja, korisceni su za PVO odredjenih fabrika.

posada 2+8/2+11/2+11
borbena masa 8.900/9.300/9.800 kg
duzina 6,75/6,75/6,75 m
sirina 3,5/3,5/3,5 m
visina 2,25/2,25/2,35 m
motor White 160AX / International Red 450B
Maks. brzina po putu 72/72/67 km/h
borbeni radijus 320/320/400 km
naoruzanje M2HB od 12,7mm i M1919A4 od 7,62
borbeni komplet 700 metaka 12,7 i 7750 metaka 7,62mm
oklop 6-12/6-12/8-16 mm

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

BTR-50



BTR-50 je nastao u SSSR-u, sredinom pedesetih godina, u javnosti prvi put prikazan je 1957. godine. Proizvodnja je trajala krace vreme i ubrzo je zamenjen novijim tipovima oklopnih transportera, tako da je ovaj model vecu primenu imao van SSSR-a. Radi se o vozilu amfibiji, koje se pridaje oklopno-mehanizovanim jedinicama, za transport i komandovanje. Veliku primenu je nasao u Vijetnamskom ratu, gde su dosle do izrazaja njegove amfibijske sposobnosti, a odlicno se pokazao i tokom Arapsko - Izraelskih ratova.. Postoji u verzijama: BTR-50P (transporter pesadije), BTR-50PK (oklopna zastita i na krovu, NHB zastita) i BTR-50PU (sa oklopljenim krovom, generatorima i dodatnim antenama bez naoruzanja - komandna verzija). Sem ovih postoje i podverzije inzinjerijske namene i sl. JNA je sredinom sezdesetih godina za svoje potrebe nabavila verziju PK, za komandovanje na nivou batljona i verziju PU, za komadovanje u jedinicama viseg ranga. Ova vozila sluzile kao pokretna komandna mesta, pri oklopno mehanizovanim jedinicama. Model BTR-50PU je imao mnogo vise radio - komunikacijske opreme, i sluzio je pri visim taktickim jedinicama. Najuocljivija razlika izmedju ova dva modela je da PK ima jednu osmatracku kupolicu, a PU ima dve kupolice na prednjem delu. BTR-50, pored vodenih prepreka uspesno savladava i uspone od 60% i bocne nagibe od 30%, te vertikalne prepreke od 1,1m i rovove do 2,8m. Nekadasnja JNA je za svoje potrebe uvezla nesto preko 200 ovih vozila za potrebe komandovanja na nivou puka-brigade. U Srbiji je za potrebe stranog narucioca uradjen projekat modernizacije ovog vozila. Najveca inovacija je ugradnja kupole sa topom kalibra 30mm. U svome naoruzanju BTR-50 imaju ili su imali: Avganistan, Albanija, Alzir, SSSR, Cehoslovacka, Egipt, finska, Indonezija, Gvineja, Irak, Iran, Rumunija, Somalia, Sirija, Jugoslavija, Vijetnam...

posada 2 + 7-10
borbena masa 14.200 kg
duzina 7,07 m
sirina 3,14 m
visina 2.03 m
motor V6, sestocilindricni, dizel
snaga motora 240 ks, pri 1.800 obr/min
maks. brzina 44 km/h
maks. brzina plovljenja 10 km/h
zapremina rezervoara 400 l
borbeni radijus 240-260 km
naoruzanje PK verzija mitraljez 7,62mm
borbeni komplet 1250 metaka
oklop 6-12mm

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

BTR-60/TAB-71 (Rumunska verzija neviđena kanta )



.Razvoj oklopnog automobila BTR-60 zapocet je 1956. god u okviru zavoda GAZ, pod rukovodstvom V. A. Dedkova, koji je vec ranije radio na vozilu BRDM-1. Osnovna zamisao bila je da se konstruise visokoprohodno vozilo, amfibija sa odredjenom oklopnom zastitom. U svrhu ispunjenja zadatog cilja razvijeni su mnogi originalni podsistemi, a narocito je bila slozena transmisija, buduci da je vozilo imalo 2 motora. Interna fabricka oznaka vozila bila je GAZ-49. Razvoj je zavrsen i vozilo je 13. decembra 1959. god. uslo u naoruzanje Crvene Armije pod oznakom BTR-60P (P- plavajuscij, plivajuci). Ova prvobitna verzija imala je otvoreni krov, preko kojeg se eventualno navlacila tenda. Naoruzanje je cino jedan mitraljez SGMT 7,62mm. Od 1963. god. izradjuje se verzija BTR-60PA, koja je imala potpuno zatvoren krov, kao i dodatne otvore ne telu vozila. Ugradjen je i savremeniji mitraljez PKT. Ova verzija mogla je pored posade prevoziti i 12 vojnika. Sledila je verzija BTR-60PA1, sa poboljsanom transmisijom i boljom radio stanicom R-123. Buduci da su ovi rani modeli od naoruzanja imali samo laki mitraljez, koji nije bio zasticen, od 1966. proizvodi se model BTR-60PB, koji je imao kupolu sa teskim mitraljezom KPVT i spregnutim mitraljezom PKT i ovo je najmasovnije proizvedena verzija. Takodje razvijeni su i mnogobrojni modeli koji su sluzili za vezu i komandovanje (BTR-60PU / PU12 /1V18 / 1V19...) ili inzinjerijske zadatke (MTP-2).
Oklopni automobili BTR-60 licencno su se proizvodili i u Rumuniji pod oznakama TAB-71 (Transpotorul Amfibiu Blindat) . Proizvodnja je zapoceta 1970.g., a prvo javno prikazivanje bilo je na vojnoj paradi u Bukurestu avgusta 1972.g. Za potrebe rumunske armije, na osnovi TAB-a razvijene je minobacacka (TAB-71AR), inzinjerijska(TERA-71L) i razne komandne verzije(TAB-71A R 1450/1451/1452). Krajem sedamdesetih prelazi se na proizvodnju modela TAB-77, radjenog na osnovi BTR-70. Rumunska verzija BTR-60PB za razliku od originala imala je snaznije motore SR-225, od kojih je svaki razvijao 140ks i vecu elevaciju cevi mitraljeza. Kasnije su nepouzdani motori zamenjeni dizel motorima Saviem, ,a takva vozila su imala oznaku TAB-71M. JNA je imala samo verziju sa benzinskim motorima. Spolja posmatrano, glavne razlike su 3 periskopa vozaca na levom boku(2 kod originalnog BTR), zasticena nisanska sprava na levoj strani kupole i podejednak razmak izmedju svih tockova. U Rumunskoj vojsci su zadrzani dugo godina, a vidjeni su i u sastavu rumunskog kontigenta KFOR-a na Kosovu. Nakon povlacenja iz naoruzanja pocetkom devedesetih, deo je ustupljen SSUP-u, gde su naknadno opremljeni za specificne policijske potrebe.
Izuzetno nekvalitetno i nepouzdano vozilo, Rumuni su jako loše kopirali transmisiju i pogon od Rusa tako da SSUP nije bio zadovoljan ovim vozilima a vojska pogotovo....

posada 2 + 8
borbena masa 10.100 kg /11.000 KG
duzina 7,22 m
sirina 2,82 m
visina 2,06 m
motor 2 x SR-225
snaga motora 2 X 106 kW
maks. brzina po putu 100 km/h (TAB-71M)
po terenu 60 km/h
brzina plovljenja 10 km/h
zapremina rezervoara 290 l
borbeni radijus 500 km
naoruzanje teski mitraljez KPVT od 14,5mm i PKT od 7,62mm + desantno odeljenje od 8 ljudi
borbeni komplet 500 metaka 14,5mm i 2.000 metaka 7,62mm
oklop 7-9mm

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

BDRM-2



Oklopni automobil BRDM-2 namenjen je za izvidjanje i poreklom je iz SSSR-a, gde se proizvodio izmedju 1963-1989 god. Za potrebe nekadasnje JNA ovo vozilo se nabavljalo od 1967. god., u verzijama: BRDM-2 (izvidjacko vozilo OMJ), 9P122 (PO vozilo sa 6 raketa 9M14M), 9P133 (rakete 9M14P), Strela 1M (PA varijanta), BRDM-2U (komandna verzija) i BRDM-2RHB (za ABH jedinice). Radi se vozilima sa istim ili slicnim sasijama ali sa razlicitom nadgradnjom i opremom.U ratnim uslovima u pratnji pesadije pokazao se kao vrlo korisno vozilo zbog svoje pokretljivosti i preciznosti mitraljeza. U danasnje vreme u Vojsci Srbije jedino je operativna izvidjacka verzija BRDM-2.
Osnovno oruzje ovog vozila je teski mitraljez KPVT kalibra 14,5mm. Borbeni komplet je 500 metaka. U rucno pokretanoj kupoli nalazi se i spregnuti mitraljez PKT 7,62mm, a posada je naoruzana i standardnim licnim oruzjem za posade oklopnih vozila: automatskim pistoljima M-84 Skorpion i rucnim bombama M-75. Nisandzija mitraljeza koristi teleskopski nisan PP-61A, a za voznju u nocnim uslovima koriste se IC farovi.
Vozilo pokrece benzinski, tecnoscu hladjeni , osmocilindricni motor GAZ-41, snage 103kW pri 3.400 obrt/min. Menjac ima 4 stepena prenosa za napred i jedan za nazad. Sva cetiri tocka su pogonska, a na sredini tela, sa svake strane postoji po jedan uvlaceci, pomocni tocak, koji se koristi pri kretanju po mekim terenima. Vozilo je opremljeno sa cetiri para hidraulicnih amortizera plus lisnate opruge.
BRDM-2, savladjuje vodene prepreke plovljenjem, brzinom od 10km/h. Za plovljenje se koristi vodo-mlazni uredjaj u zadnjem delu vozila. Savladjuje nagib od 60% i bocni od 30%, rov sirine 1,25m i vertikalnu prepreku od 400mm.
Oklopno telo ima dva ulazno / izlazna otvora, iznad komandira i nisandzije. Raspored posade je : vozac napred levo, komandir napred desno, nisandzija u kupoli. Za dejstvo i osmatranje koriste se na bokovima po tri periskopa i po jedna puskarnica, Napred su dva prozora za osmatranje, koji su u borbi zatvoreni celicnim kapcima i tada se koriste periskopi. Oklop sa ceone strane je debljine 14mm, na bokovima 7 i na podu 3mm, pa je ovo vozilo osetljivo na kalibre vece od 12,7mm i sve vrste PO projektila i mina.
....Od dodatne opreme BRDM je opremljen kolektivnim NHB uredjajem, vitlom vucne sile 4.000kg, uredjajem za zadimljavanje na principu ubrizgavanja goriva u auspuh, valobranom i radio uredjajem R-113.
.....Tokom zivotnog veka ovo vozilo je potrebe armija nekadasnjeg Varsavskog ugovora proizvodjeno u mnogobrojnim verzijama razlicite namene. Takodje u danasnje vreme aktuelni su i mnogi projekti modernizacije ovog vozila, sa ciljem povecanja borbene vrednosti i upotrebnog veka.

posada 4
borbena masa 6.800 kg
duzina 5,75 m
sirina 2,35 m
visina 2,31 m
klirens 0,34 m
motor GAZ-41
snaga motora 103 kW
maks. brzina po putu 95 km/h
maks. brzina plovljenja 10 km/h
borbeni radijus 750 km
zapremina rezervoara 290 l
naoruzanje mitraljez KPVT od 14,5mm i spregnuti mitraljez PKT od 7,62mm
borbeni komplet 500 metaka 14,5mm i 2.000 metaka 7,62mm

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

Ja sam za vrijeme rata mnogo volio da se igram oko Prage.

_________________

BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma

OT M-60



Oklopni transporter M-60 delo je Jugoslovenske vojne industrije sesdesetih. Nastao je usled velike potrebe za zastitom pesadije, koja je morala pratiti tenkove i u uslovima (predpostavljenih) nuklearnih dejstava. U to vreme i sve ostale armije sveta su projektovale ili uvodile u naoruzanje razne OT, koji su postali imperativ vremena. U prethodnom periodu JNA je kroz program vojne pomoci dosla do velikog broja tenkova, ali ne i do oklopnih transportera. Cak je formacija i organizacija oklopnih jedinica po planu "Drvar" bila delimicno iznudjena nepostojanjem OT (americki polugusenicari su korisceni kao komandna vozila). Jos krajem 1956. razmatrana je koncepcija buduceg OT, a 16. aprila 1957. tokom savetovanja VTS oklopnih jedinica prikazana je maketa oklopnog transportera sa PA mitraljezom, bestrzajnim topom i mogucnoscu prevozenja deset vojnika. Tokom ova dva savetovanja definisani su takticko - tehnicki zahtevi buduceg OT. Naravno ni u ovoj situaciji nije manjkalo entuzijazma pa je u listu zahteva uslo da buduci OT mora biti platforma za samohodne topove 40, 90 i 105mm, visecevni bacac, tegljac, pokretna radionica...U praksi novi OT je za uzor imao americki model M59 (rodonacelnik M-113 serije) i austrijski Saurer 4K4FA, sa kojih je preuzeta koncepcija. U tom periodu to su bili jedino dostupni modeli uz pomoc kojih je mogla biti sagledana problematika OT. Resenje hodnog dela je pozajmljeno sa samodnog orudja SU-76, sto se pokazalo kao los izbor. Tokom faze projektovanja i ispitivanja, sve do serijske proizvodnje, novi OT je bio pod oznakom ''Objekat M 590". Prototip je dovrsen juna 1958. i tokom 1958-59. je ispitivan od strane proizvodjaca. Kako ce teci proces osvajanja proizvodnje i ispunjavanja zadatih tehnickih osobina vec je nagovestila nulta serija ovih vozila.

.....Tokom leta 1960. radjeno je i na drugom vozilu probne partije od planiranih sest, koji su trebali biti dovrseni do kraja iste godine. Ubrzo je odluceno da se poveca probna serija na 16 vozila, sa rokom zavrsetka do 1. aprila sledece godine.Vec u julu (19.) odlukom drzavnog sekretara NO generala Ivana Gosnjaka, odredjeno je da serijska proizvodnja M 590 zapocne od 1964. sa frekvencijom proizvodnje od 50 vozila godisnje u periodu 1964-67 i 100 vozila godisnje nakon toga. Kada su zapocela prva ozbiljnija armijska ispitivanja, veo sumnje je pokrio ove planove. Prva faza ispitivanja od oktobra do novembra 1960. obuhvatila je tri do tada dovrsena vozila i izvrsena su na trasi Hrasnica - Sarajevo - Manjaca - Slavonska Pozega - Gospic - Hrasnica. Ovom prilikom prevaljeno je 2.200km i izmedju ostaloga konstatovani su lomovi torzionih osovina i otpadanje gume sa pogonskih tockova. Duga faza u periodu januar - februar obuhvatila je svih sest vozila (probna serija od 6 vozila je dovrsena januara 1961.) na slicnoj relaciji pri cemu je prevaljeno po razlicitom terenu oko 1.000km. U komisijskom izvestaju od 4. marta 1961. stajalo je da vozilo ima nedovoljno snazan motor, maksimalna brzina od 45km/h je suvise mala, sistem upravljanja na osnovu bocnih kvacila je zastarelo i nesigurno je resenje i ima sigurnost samo na ravnicarskom zemljistu. Predlozena je ugradnja sinhronog menjaca i poboljsanje amfibijskih karakteristika. Uprkos svemu projekat M 590 dobija prelaznu ocenu i Generalstab 1. decembra 1961. donosi odluku da se OT M 590 uvede u naoruzanje. Proizvodnja je predvidjena u fabrici "Famos" i novi OT dobijaju pun naziv Oklopni transporter M-60.
.....Prihvacene su izmene koje je zhtevala Uprava OJ, a zbog konstruktivnih nedostataka odustalo se od zahteva da novi OT bude osnova za vucno vozilo, PO vozilo, pokretna radionica i samohodni minobacac 82mm. Iako je naredjena serijska proizvodnja mnogi krupni koncepcijsko - konstruktivni problemi jos uvek nisu bili reseni. Mnogobrojne dileme je uvecala i razvijena podvarijanta M 590-1. Naime 1961. izradjen je prototip sa dvojnim diferecijalom. Naredne 1962. prototip je testiran. Ova varijanta je otklonila deo problema i donela niz novih. Tezina je u odnosu na osnovnu verziju M 590 povecana sa 9,5t na 10,7t pa je smanjena i specificna snaga sa 13,5KS/t na 12,06KS/t, kao i mak. brzina sa 45 na 37km/h. Mogucnost savl;adavanja uspona pala je sa 31 na 25 stepeni. Duzina je uvecana za 17cm, a vozilo i dalje nije imalo amfibijske karakteristike. Jedno vreme je doslo do dvoumljenja koju varaijantu valja podrzati. Jos tada je priznato da ni jedna varijanta nije perspektivna jer " sto ni jedan ni drugi konstruktivno ne obezbedjuju zamisljenu koncepciju".

Tezina vozila iz probne serije je bila oko 9,5 tona sto je omogucilo odredjene skromne amfibijske mogucnosti. Kada je izradjena nulta serija, tokom koje su vozila naoruzana i ugradjena nova oprema, tezina je uvecana i novi OT je izgubio amfibijske mogucnosti. Predlozeno resenje je predvidjalo smanjenje tezine i povecanje dimenzija. Tek je trebalo resiti pitanje motora i transmisije, jer prvobitno predvidjen motor od 140ks se pokazao preslabim. Nulta serija je dovrsena aprila 1964. i vozila su testirana u rejonu Capljine i Nevesinja. Prva serija od 60 vozila je narucena pre nego sto su dovrsena ispitivanja nulte serije. Po planu od 1964. u OT M-60 su se ugradjivali nesto snazniji motori FFTR od 150KS. Javnost je upoznata sa novim OT jos 1962. na prvomajskoj paradi u Beogradu, na kojoj su ucestvovali pripadnici SNCOJ iz Banja Luke, kojima je dodeljen deo OT probne serije. I 1964. su ovi transporteri bili u paradnom esalonu. Jednica je sastavljena od ljudstva iz divizije u Sisku, a OT su stigli iz Famosa. Tehnicka ispravnost je bila veliki poblem. Vec na probnim voznjama je dolazilo du curenja hladnjaka za ulje i otkaza pumpi za vodu. Tokom iste 1964. stizu i prva iskustva iz jedinica (iz 329.okbr, 2. i 31okp) kojima su dodeljeni primerci nulte serije. Izvestaji su govorili o slabom motoru, da se OT zaustavlja kada se nagomila blato izmedju blatobrana i gusenica, dejstvo PAM-om u horizontalnom polozaju je otezano (dolazilo je i do povredjivanja), turela se tesko pokrece, gusenice cesto pucaju, otezano je osmatranje komandira iz unutrasnjosti, zatim problemi sa tranmisijom , karterom itd...Ipak vec te godine sacinjen je zvanican program demonstracije OT M-60 eventualnim stranim interesentima.
.....Uporedo sa proizvodnjom OT M-60 tekle su pripreme za buduci OT M-980, kojim bi trebali biti prevazidjeni problemi sa M-60. Serijska proizvodnja je trajala do 1967. sa proizvedenih 12 vozila probne partije i 3 serije tokom kojih je dovrseno 170 primeraka, skupa 182 vozila. Iako je ovo bilo apsolutno nedovoljno da pokrije potrebe JNA za oklopnim transporterima proizvodnja je obustavljena. Niko nije bio zadovoljan kvalitetom i borbenim mogucnostima OT M-60, te je zauzet stav da se ceka novi OT M-980. Iako se ocekivalo da ce nov transporter biti brzo osvojen do toga nije doslo. S druge strane tokom 1968. preduzece Famos je pokrenulo razvoj novog sistema upravljanja za OT M-60, koji je vec naredne godine ugradjen. Projekat se relativno brzo odvijao i tokom 1970. je dovrsena partija od 10 vozila sa novim slozenim sistemom upravljanja. Resenje se zasnivalo na dvostepenom planetarnom mehanizmu, koji je konacno doveo OT M-60 do upotrebljivosti. Ovako modifikovani dobijaju oznaku M-60P (P- od planetarni ili poboljsani). Tokom velikog manevra "Sloboda 71" korisceni su M-60 starijih verzija i novi M-60P, sto je bila prilika da se sagledaju oba resenja. Ocigledno je novo resenje konacno donosilo resenje mnogih problema, pa je u martu 1972. Tehnicka uprava predlozila dovodjenje svih oklopnih transportera na nivo M-60P. Modifikacija je bila nuzna. Svaki kvar razvodnika pogona na bocnim kvacilima za upravljanje je u potpunosti izbacivao OT iz stroja. Tako je tokom vezbe "Pcinja 72" u 243.okbr od 30 angazovanih M-60, 14 imalo ostecenja na sistemu upravljanja. Problem je bio i nedostatak rezervnih delova, koji su jos ranije nabavljeni u Madjarskoj, gde se vise nisu proizvodili. Sve su ovo, pored kasnjenja u razvoju buduceg OT (BVP) bili razlozi da se 1971. produzi serijska proizvodnja, i to modela sa planetarnom transmisijom.
..... I nakon uhodavanja serijske proizvodnje radjeno je i dalje na razvoju OT M-60. Bilo je pokusaja ugradnje topa 20mm, rekonstrukciji sistema za hladjenje, rekonstrukcije kocnica, ugradnji gumenih naplataka gusenica itd. Posebno je znacajna ugradnja bestrzajnih topova kojim je pokusano povecanje inace skromne vatrene moci. .Po legendi tokom manevara ''Sloboda 71'' na izuzetno raskvasenom terenu vozilo M-60P se kretalo bez problema, pa je Tito, koji je posmatrao manevre, ocenio da tako pokretljivo vozilo treba biti bolje naoruzano. Tokom 1972-73 na tri M-60P je ugradjena na zadnjem delu obrtna turela sa dva bestrzajna topa (BsT) M-60, kalibra 82mm. Prethodno naoruzanje PAM 12,7mm i mitraljez M-53 7,9mm su zadrzani. Ova modifikacija je smanjila desantno odeljenje za dva clana, pa su posadu cinili: Vozac, radiofonista - mitraljezac, komandir - nisandzija na PAM-u, nisandzija na BsT i desantno odeljenje od sedam vojnika. Pocetkom 1973. VTI je dovrsio radove na ugradnji BsT 82mm, pa je formirana komisija koja je trebala ispitati tri vozila tokom jula u Famosu i na fabrickom poligonu u Tarcinu. Ubrzo je modifikacija prihvacena i proizvodnja je nastavljena pod oznakom OT M-60PB (B- od borbeni). Ovo je ocigledno bilo neefikasno resenje, posebno jer se nisandzija na BsT tokom punjenja morao izlagati. Tokom dalje proizvodnje izradjena je i verzija M-60PK, za potrebe komandovanja na nivou bataljona. Ova verzija je imala ugradjena dva radio uredjaja : R-123 i R-112. Odredjeni broj je dodeljen posebnim jedinicama policije, a realizovan je i izvoz u Irak. Tokom trajanja proizvodnje u periodu od 1962. do 1979. god proizvedeno je 790 vozila od cega je 190 izvezeno
Pocetkom rata na prostoru bivse SFRJ odmah su se pokazali nedostaci i uopste zastarelost ovog vozila. Transporter M-60 imao je strasne gubitke i bio je prakticno unistavan od bilo kojeg protiv-oklopnog sredstva. Oklop jedva da je stitio od puscanih kalibara, vozilo nije bilo dovoljno pokretljivo, a oruzje slabo. Prakticno nije zadovoljavalo ni jedan od osnovnih uslova za prezivljanje na bojistu (oklop - vatrena moc - pokretljivost). U kasnijim fazama rata koriscen je za dotur municije do prvog polozaja i za transport pesadije i ranjenika kada je pojacano dejstvo artiljerije. U vojnickom zargonu ovi transporteri su imali nadimak "kanta" ili "peglica".
.....Naoruzanje se sastojalo od teskog mitraljeza M2HB od 12,7mm, a kroz puskarnicu na prednjoj ploci dejstvovao je puskomitraljez M-53 od 7,92mm. Verzija M-60PB imala je na zadnjem delu montirana dva bestrzajna topa M-60 od 82mm, predvidjna za unistavanje oklopnih ciljeva, iz kojih se moglo ispaliti pet mina u minuti, po jednom topu. Eksperementisalo se i sa ugradnjom monobacaca 82mm. Vozac je sedeo napred levo, a pored njega clan posade, koji je kroz otvor na prednjoj ploci dejstvovao iz mitraljeza M-53. Iza vozaca je komandir, a desno od njega posluzilac teskog mitraljeza M2HB, koji je bio smesten u kupolici sa mogucnoscu rotacije od 360 stepena. Na zadnjem delu vozila se nalaze dvostruka vrata, sa otvorima za osmatranje. Na krovu vozila postoje takodje tri otvora za napustanje vozila. Na svakom boku su po tri otvora za osmatranje. Transporter M-60 moze savladati vertikalne prepreke od 0,6m i rovove sirine 2m, uspone od 60%, bocne nagibe od 40% i vodene prepreke do dubina 1,35m. Oklopni transporter M-60P, je prodat u odredjenom broju i Irackim oruzanim snagama.
Tokom upotrebe u JNA masa ovih vozila je popunjavala oklopne i mehanizovane brigade. Odredjeni broj se nalazio i u jedinicama Saveznog sekretarijata unutrasnjih poslova, u karakteristicnoj plavoj boji. Prestankom postojanja JNA OT M-60 se nasao u svim novostvorenim armijama. Nakon zakljucenja mirovnog sporazuma u Dejtonu odredjeni broj je unisten po odredbama sporazuma o limitu naoruzanja u regionu. Posto je tadasnja VJ imala prekobrojna oklopna vozila izbor je, logicno, bio M-60 za transportere, a T-34 za tenkove. Tokom 2004 u TRZ Cacak je 121 transportera M-60 cekalo na unistenje. U danasnje vreme Vojska Srbije vise ne raspolaze ovim vozilom.
.....I pored svih objektivnih nedostataka OT M-60 nije odigrao ulogu bez znacaja tokom cedrsetogodisnje upotrebe. Po svojim karakteristikama uglavnom je bio slican tadasnjim resenjima drugih armija. Ono sto je najvaznije bio je uslov za pokretanje masovne meahanizacije jedinica JNA, postavsi svojevrstan zastitni simbol nekadasnje armije.

posada 3 + 9, 4+7(PB)
borbena masa oko 11.000 kg
duzina 5,02 m
sirina 2,7 m
visina 1,86 m / 2,385 m (sa oruzjem)
motor Famos FFTR
snaga motora 150KS
specificna snaga 17,3 kW/t
maks. brzina po putu 45 km/h
zapremina rezervoara 150 l
borbeni radijus po putu 400 km
borbeni radijus po terenu 250 km
naoruzanje teski mitaljez M2HB Brauning od 12,7mm, puskomitraljez M-53 od 7,92mm, 2 BsT M-60 d 82mm M-60APB
oklop 10-25 mm

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

Polako i nju ćemo nakačiti Praga je samohodno PVO oruđe

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

Nisam to znao, kod nas se koristila protiv pješadije.

_________________

BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma

Ona je PVO oruđe, al pošto je zastarjela kao PVO sistem odlična je kao samohodno oruđe, velika brzina paljbe i položena putanja čine je noćnom morom pješadije

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

BVP M-80



Jos 1966. god je uradjena studija o mogucnosti ralizacije savremenog BVP u zemlji. Nakon toga 1967. god uradjena je tehnicko-ekonomska analiza sa idejnim projektom. Na osnovu ovoga i na osnovu najnovijih vojnopolitickih kretanja u regionu, pocetkom 1969. god doneta je odluka da se ide u razvoj borbenog vozila pesadije pod sifrom M-980. Projekat je predvidjao vozilo amfibiju, mase 11,2t(sto je tokom razvoja premaseno), a prvobitna zamisao je bila da se ugradi FAMOS-ov motor, koji bi usavrsavanjem dostigao minimalno 170kW. Ipak prve serije BVP-a su imale francuski motor firme Hispano Suisa, snage 191kW isti kakav je ugradjivan u njihovo vozilo AMX-10P. Za razliku od domaceg ovaj motor je imao veci broj obrtaja, vece snage i zadovoljavajuce mase i gabarita. Pored toga sto je Francuska strana nudila motor u kompletu sa transmisijom, kod nas je razvijeno domace resenje transmisije u bloku, u to vreme najsavremenije moguce resenje. U toku 1974. god zavrsena su ispitivanja prototipa i odluceno je da se izradi nulta serija, za sta je uz idealne uslove bilo potrebno minimalno 18 meseci. Posto je naredne godine 1975. u maju bila planirana velika parada povodom 30 godina pobede nad fasizmom donesena je odluka da se odredjen broj vozila mora proizvesti do tog vremena. Zadatak je izvrsen u zadatom roku i vozilo je uspesno nastupilo na paradi, no kako se za izradu tih vozila koristio isti postupak kao i za prototip vozila kasnije nisu mogla biti koriscena u trupi. Cena ovako proizvedenog vozila bila je nekoliko puta veca od onog iz serijske proizvodnje. Zbog odredjenih teskoca u proizvodnji i modifikacija nulta serija je zavrsena tek 1978. god, a 1979. god usvojeno je u naoruzanje pod nazivom : Borbeno vozilo pesadije M-80 (BVP M-80). Radilo se zapravo o prelaznom resenju, jer jedan od uslova je bio i taj da motor mora biti domace proizvodnje. Izbor je bio motor OM403, koji se licencno proizvodio u FAMOS-u, a u pitanju je snazniji i savremeniji motor (235kW), koji je samo za 100kg tezi od francuskog modela. Ugradnja drugog modela zahtevala je dodatne izmene oklopnog tela i transmisije (ukupne izmene na dokumentaciji su iznosile 30% od dokumentacije vozila). Tokom 1979. god prototip je dovrsen i interno ispitan, a tokom 1980. god zavrsno je ispitan i uveden u naoruzanje kao Borbeno vozilo pesadije M-80A (BVP M-80A).U toku 1981. god izradjena je nulta serija, nakon okoncanja proizvodnje verzije sa francuskim motorom ( ukupno je nabavljeno 200 motora). Krajem osamdesetih radilo se na razvoju znatno usavrsenije verzije -BVP M-80A1. Na ovom vozilu je bila ugradjena modifikovana kupola Ceskog porekla, sa ugradjenim domacim topom 30mm. Projekat je predvidjao novi nisansko osmatracki sistem, stabilizaciju topa, bacace dimnih kutija itd. Proizvedeno je samo nekoliko primeraka, jer je raspad zemlje prekinuo projekat.
BVP M-80 su korisceni u svim sukobima na prostoru bivse SFRJ. Generalno pokazali su se dobro ali objektivni nedostaci dosli su do izrazaja: Zastareo top od 20mm malog kalibra i sa malim efektom na cilju, te malog dometa, a zbog nepostojanja SUV-a moralo se dejstvovati iz kratkih zastanaka sto je povecavalo mogucnost da i sam transporter bude pogodjen. Zastareli PO raketni sistem prve generacije (sa nekim odlikama 2.gen) zahtevao je posebno uvezbanog operatera, a sto je narocito bilo problematicno kod operatera iz rezervnog sastava. Male mogucnosti maskiranja, takodje su imale uticaja.
U JNA, ova vozila su popunjavala mehanizovane brigade, koje su bile uglavnom ''A'' klasifikacije i smatrane su zbog zasticene i mehanizovane pesadije veoma zilavim. Vojni vrh tadasnje armije ocigledno je bio veoma zadovoljan ovim vozilom i dodeljivao mu je veoma visoke ocene borbene vrednosti: Na komandno - stabnoj vezbi ''Romanija 88'' zarad procene snage neprijateljskih i vlastitih jedinica uvedeno je numericko oznacavanje borbene vrednosti, tako da je recimo bataljon tenkova T-55 imao borbenu vrednost 1, T-72 1,5, bataljon M-84 2, a mehanizovani bataljon sa BVP cak 3. U danasnje vreme BVP M-80, koriste se u skoro svim armijama nastalih iz bivse JNA, a najveci korisnik je Vojska Srbije koja u sastavu 4 brigade KoV-a ima 8 mehanizovanih bataljona. To je 320 vozila, plus odredjeni broj u remontnoj rezervi i na poligonima. Ukupan broj je 550 vozila i zasad nije odluceno sta ce biti sa viskom od 200 vozila.
I pored nekih slicnosti sa ruskim vozilima ove vrste, BVP M-80 je prilicno originalne konstrukcije. Osnovno naoruzanje je top M55 kalibra 20mm, koji se jos koristi na mnogim drugim orudjima. Uspesno dejstvo ovog topa je do 1.500m, a za ciljeve u vazduhu do 1.000m, probojnost projektila je 20mm celika. Polje dejstva je po vertikali -5 +65 stepeni i 360 po horizontali, a brzina paljbe 650-730 metaka u minuti. Topom se moze dejstvovati rafalno ili jedinacno. Borbeni komplet cine dva redenika sa po 200 metaka koji mogu biti sa: trenutno-zapaljivom, trenutno-zapaljivom obelezavajucom i pancirno-zapaljivom granatom. Top se na cilj navodi rucno ili uz pomoc elektro motora.

Sekundarno oruzje je spregnuti mitraljez M-86 od 7,62mm, desno od topa M-55. Efikasno dejsto ovog mitraljeza je do 600m. Mitraljez se popunjava iz municijske kutije u kojoj je redenik od 500 metaka, a u borbenom kompletu su jos tri ovakve kutije.
Protivoklopnu komponentu ovog vozila cini dvosinski lanser PO raketa 9M14M Maljutka. Ove rakete namenjene su za unistavanje oklopnih ciljeva na daljinama 500-3.500m i vode se rucno od strane nisandzije. Probojnost kumulativne glave ove rakete je 400mm. Borbeni komplet cine 4 rakete. Medjutim rec je o zastareloj raketi sa brojnim nedostacima: osetljiva je na ometanje, ima veliku netucenu zonu ispred vozila od 500m, brzina rakete je jedva oko 80m/s pa je do krajnjeg dometa potrebno preko 40s, sto ostavlja dosta vremena za protivdejstvo, a pri vodjenju transporter mora biti nepokretan. Postoji i verzija sa tandem-kumulativnom bojevom glavom (probojnost 800mm iza ERO). Ova raketa ja zadrzana i na unapredjenoj verziji M-80A1 Vidra, mada bi mnogo bolje resenje bile PO rakete Fagot.
Vatrenu moc BVP-a cini i ukrcano odeljenje pesadije od sedam vojnika koji mogu dejstvovati iz vozila bocno kroz puskarnice ili posle iskrcavanja. Odeljenje je opremljeno sa cetiri puske M-70AB2, dva puskomitraljeza M-72B1, jednom snaperskom puskom M-76 i sa cetiri rucna raketna bacaca M-80 Zolja. Stalna posada je naoruzana sa automatskim pistoljima M-84 ''Skorpion''.Vozilo je opremljeno uredjajem za sakupljanje caura i izbacivanje barutnih gasova kada se dejstvuje iz unutrasnjosti.
Posada je troclana, napred levo je vozac, iza komandir, a u sredisnjem delu sa kupolom nalazi se nisandzija. Iza je prostor za mehanizovano odeljenje. Nisandzija ima na raspolaganju dnevnu nisansku spravu DNS-1 i nocnu nisansku spravu PNS-1, koja radi na principu pojacavanja slabih prirodnih izvora svetlosti (mesec, zvezde). U slucaju tamne noci moze se koristiti IC far komandira za "osvetljavanje" ciljeva, mada je ovo aktivna mera i demaskira vozilo.
Komandir na raspolaganju za dnevna osmatranja ima periskop TPKU2B, koji jos komandiru sluzi za merenje daljine i korekturu vatre. Za osmatranje nocu koristi se IC periskop TKN-1, kojim se moze osmatrati do daljina od 250-400m. Vozac za voznju nocu koristi elektro-opticki uredjaj M-66A2.
U BVP M-80 ugradjen je motor HS115-2, snage 191 kW pri 3.000 obt/min. Rec je o motoru V izvedbe sa osam cilindara i vodenim hladjenjem. Motor je opremljen sa jednim turbokompresorom i koristi za pogon dizel gorivo D-1 i D-2 leti, odnosno mesavinu dizela i petroleuma zimi. Radna zapremina je 8.210 cm3. U dva rezervoara smesteno je 510l goriva sto obezbedjuje borbeni radijus od 500km po putu ili 350km van puta, ili 21h na vodi. BVP M-80A ima instaliran domaci motor OM-403 snage 235kW, a odredjenih razlika ima i na transmisiji i oklopnom telu.
Transmisija BVP M-80, je u bloku i objedinjuje menjac stepena prenosa i uredjaj za upravljanje, ima pet stepena prenosa za napred i jedan za nazad.
Hodni deo ima pet potpornih tockova, a vesanje je nezavisno i predstavlja kombinaciju torzionih vratila i hidraulicnih amortizera. Gusenice sirine 252mm su celicne sa gumenim umetcima.
Oklopno telo je od zavarenih ploca pancirnog celika, sa prednje strane je debljine 14mm, sto daje zastitu od kalibra 20mm sa razdaljine od 100m. Bokovi su zasticeni oklopom debljine 9mm, sto pruza zastitu od gelera i kalibra 7,62mm na svim daljinama. Na oklopnom telu je ugradjeno 8 puskarnica (po tri levo i desno i dve pozadi)
BVP M-80 savladjuje uspon od 60 procenata (30 stepeni), bocni nagib do 55,5 procenata (25 step.), rov sirine do 2,4m i vertikalne prepreke visine do 0,8m. Maksimalna brzina je 65km, a po makadamskim putevima 35-40km. Vozilo je amfibija i moze vodene prepreke savladjivati plovljenjem. Najvazniji preduslovi su da je obala strma do 25 stepena i da recni tok nije brzi od 1,5m/s. Vozilo bez pripreme ulazi u vodu uz prethodno podizanje valobrana. Brzina povljenja je 7,5km/h. Klirens vozila je 400mm.
BVP M-80 je opremljen i sa uredjajem za izbacivanje prodrle vode, kolektivnim sistemom NHB zastite, sistemom za gasenje pozara koji se aktivira rucno ili automatski, uredjajem za zagrevanje unutrasnjosti, spasilackim prslukom PS-82 za spasavanje u slucaju prinudnog napustanja vozila za vreme plovljenja. Za maskiranje koristi se termodimna aparatura motora koja stvara dimnu zavesu duzine 250-400m u trajanju od 2 do 4 min. Za odrzavanje veze ugradjen je radio uredjaj RUT-1A dometa 20km na ravnicarskom terenu kada vozilo nije u pokretu i 15km kada je u pokretu. Za kontakt posade unutar vozila koristi se uredjaj UMr.
Neposredno pred rat razvijena je nova verzija BVP, M-80A1 Vidra. Ugradnjom nove kupole i druge nove opreme eliminisani su najveci nedostaci verzije M-80: zastareo top i nepostojanje stabilizacije topa, sto je onemogucavalo dejstvo u pokretu. Za Vidru je u pogonima "Zastave", razvijen novi automatski top M86 kalibra 30mm. Razvijen je i savremen elektrohidraulicki servo sistem za pokretanje kupole po horizontali i topa po vertikali, sa ziroskopskom stabilizacijom topa i nisanske sprave sto je omogucilo i dejstvo i iz pokreta. Umesto dve stare nisanske sprave ugradjena je jedana nova - NS-30/1, sa dnevnim i nocnim kanalom integrisanim u jedan kanal. Nova sprava ima mogucnost uvecanja od 1,1 i 4x, odnosno sa uvecanjem od 6x u nocnom rezimu. Ugradjen je i novi, poluautomatski sistem vodjenja raketa Maljutka, sa zasebnom nisanskom spravom integrisanom u IC lokator. Ovim resenjem obuka operatera je znatno uproscena: operater uoci i izabere cilj, lansira raketu i prati cilj nisaneci u njegov centar, ne vodeci racuna o polozaju rakete. Top M86 koristi dve vrste granata: trenutno-fugasne zapaljive (pocetne brzine 1.050m/s) i pancirne (1.100m/s). Maksimalni domet je 6.900m, a efikasni za lakooklopljene ciljeve do 1.500m, za pesadiju do 3.000m i ciljeve u vazduhu do 2.300m. Kadenca je 600 met/min, uz izbor jedinacne ili rafalne paljbe od 5, 10 ili neogranicen broj metaka. Borbeni komplet cini redenik sa 200 granata.
Na kupolu BVP-a M-80A1 su ugradjena 4 bacaca dimnih kutija (BDK M79, isti kao i na tenku M-84), sa mogucnoscu izbacivanje dve ili sve cetiri dimne kutije na daljinu od 100m. Nova kupola bila je za 35 procenata teza od prvobitne, ali to nije ozbiljnije ugrozilo druge karakteristike
Osim sto je trebao biti osnovni tip borbenog vozila, BVP M-80 posluzio je i kao osnova za mnoga specijalizovana oklopna vozila. Pored osnovnih verzija M-80, M-80A i M-80A1, planirane su ili do serijske prozivodnje dovedene su i sledeca vozila:
- M80AI - Trebale je biti izvidjacka verzija. Vozilo bi imalo savremenije uredjaje za komunikaciju i nocno osmatranje koji bi se ugradjivali na osnovu vozila M-80A1. Posada bi brojala 4+4 clana. Vozila bi imala montiran i izvidjacki radar, a planirana je proizvodnja 200 primeraka. Projekat je obustavljen 1992. god.
- M-96 - U Vojno Tehnickom institutu nastavljen je rad na kupoli M-91 (namenjenoj za Vidru) i nekim elementima naoruzanja. Takav BVP dobija oznaku M-96, da bi kasnija oznaka bila M-80A/98. Ovo vozilo je prikazano 30.juna 2004. god.
- M-80A KC - Je verzija opremljena dodatnim komunikacijskim uredjajima i bila je namenjena komandiru cete. Dosla je do serijske proizvodnje.
- M-80A KB - Verzija namenjena komandantu oklopnog ili mehanizovanog bataljona. Takodje razvoj je doveden do serijske proizvodnje.
- VK-80A- Za potreba komandovanja na nivou brigade. Od naoruzanja bio je montiran samo mitraljez 7,62mm. Projekat je doveden do nulte proizvodnje.
- M-80A LT - Protivoklopna varijanta, dobijena ugradnjom kupole POL M-83, koja je vec koriscena na vozilu BoV-1 i koja je imala 6 lansera za PO rakete Maljutka. Razvijena su dva prototipa, ali prednost je dobilo PO vozilo tockas M-83.
- Sava M-90 - Krajem osamdesetih osvojena je licencna proizvodnja ruskog PVO sistema Strela-10M. Tokom procesa osvajanja sistema je dodatno unapredjen i dobija oznaku Strela-10M2J. Lanseri su montirani na BVP M-80A. Raspad zemlje je zaustavio i ovaj projekat.
- SPAT 30/2 - Nastao je ugradnjom kupole sa dva Zastavina topa M-86 od 30mm. Nisansko osmatracki uredja je mogao biti J-171 ili savremeniji Motorola 6800, koji su i usvojeni u naoruzanje za potrebu modernizacije Praga M-53/59/70. Ipak na samom kraju prednost se daje, tockasu 4X4 BoV-3, na koji je montirana kupola sa dva topa od 30mm. Ovako dobijena vozila oznacena su kao BoV-30 i cetiri primerka su pokazana na paradi 1985.god. No i ovo vozilo nije usko u proizvodnju, prednost u daljem razvoju je dobio projekat Sava.
- SPAT 40/2 - Vezija sa dva topa 40mm, ali na ovome izgleda nije ozbiljnije radilo
- Sanitetsko vozilo - Sa vozila je uklonjena kupola, izmenjeni su krovni poklopci i zadnja vrata, u cilju lakseg unosenje i iznosenja ranjenika. Vozilo je imalo 3-4 clana posade i moglo je primiti 4 teza ili 8 laksih ranjenika. Nije serijski proizvodjeno.
- MOS M-80A -Projekat samohodnog minopolagaca.


borbena masa 13.850 kg
posada 3 + 7
duzina 6,42 m
sirina 2,9 m
visina 2,2 m
motor HS-115; OM-403 (A i A1)
snaga motora 191kW pri 3.000 obr/min; 235kW pri 2.500 obr/min
brzina po putu 60km/h; 65km/h
borbeni radijus 350-500 km
zapremina rezervoara 510 l
naoruzanje top M-55 od 20mm, mitraljez M-86 PKT od 7,62mm i PO rakete 9M14M; top M-86 od 30mm (A1)
borbeni komplet 400 granata 20mm, 2000 metaka 7,62mm i 4 rakete
oklop

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

MT-LB



Oklopni transporter MT-LB poreklom je iz bivseg SSSR-a. Razvijen je u gradu Harkov 1962 , a vec 1964 pokrenuta je serijska proizvodnja. Moze se koristiti kao klasicni oklopni trans., ali i za prevoz tereta, izvidjanje, komandovanje i sl. Ukupno je razvijeno preko 100 varijanti. U Vojsci Srbije koriste se verzije komande artiljerije 1V13 (zamenik komandira baterije), 1V14 (komandir baterije), 1V15 (zamenik komandanta diviziona)1V16 (komandant diviziona) i SNAR-10, koji je artiljerijski radar. Verzija 1V13 ima PAM M87 dok 1V14, 1V16 i SNAR-10 imaju PAM M86/PKM. PVO divizioni nekih oklopnih jedinica imaju raketni sistem Strela 10 (SA-13), koji je takodje ugradjen na sasiju vozila MT-LB.
Naoruzanje ovog vozila cini mitraljez PKT ugradjen u maloj, rucno pokretanoj kupoli po sredini vozila. Na ovoj kupoli moze biti montiran dodatni mitraljez M-87 od 12,7mm. Vatrenu moc dopunjuje i odeljenje pesadije od 11 ljudi. U jedinicama VJ, postoje i verzije bez kupole, a na sasiji ovog vozila ugradjen je i raketni PVO sistem Strela-10 (SA-13), koji cini PVO oklopno-mehanizovanih jedinica.
Vozac i komandir osmatranje vrse kroz dva vetrobranska stakla, preko kojih se u borbi spustaju celicni kapci i osmatranje se vrsi preko periskopa i kroz bocna okna.
U osnovnoj verziji vozilo je pogonjeno V-8 dizel motorom JaMZ-238V, snage 176 kW (240 ks) pri 2100 obrtaja u minuti. Rezervoari zapremine 450l, obezbedjuju borbeni radijus od 500km. Vozilo je amfibija (plovi do 6km/h) i moze tegliti terete do 6,5t.
Oklopno telo ja sacinjeno od medjusobno zavarenih celicnih ploca debljine od 7 do14mm, sto obezbedjuje zastitu od laksih kalibara. Napred levo je vozac, a desno komandir. Iza njih je motorno-transmisiono odeljenje. U zadnjem delu je prostor za transport do 2.500kg tereta ili odeljenja od 11 vojnika, koji ulaze kroz dvoja vrata na zadnjem delu i kroz otvore na gornjem delu vozila. Iz vozila se moze dejstvovati kroz dve puskarnice na zadnjem delu vozila i po jednoj na bokovima. Klirens je 400mm, pritisak na tlo je 0,46kg/cm2.
Transporter MT-LB savladjuje uspon do 60% i bocni nagib do 30%,, vertkalne prpreke od 610mm i rovove sirine 2,41m. Standardnu opremu cini kolektivni NHB uredjaj, IC reflektori, radio uredjaj R-123.

posada 2 + 11
borbena masa 9.700 - 12.200 kg
duzina 6,454 m
sirina 2,85 m
visina 1,92 m
motor JaMZ-238V, osmocilindricni
snaga motora 176 kW
maks. brzina po putu 65 km/h
borbeni radijus 500 km
zapremina rezervoara 450 l
naoruzanje mitraljez M-87 (NSVT), od 12,7mm ili PKT od 7,62mm
borbeni komplet 1.000 metaka 7,62mm
oklop 7-14mm

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

BOV M-86



Borbeno vozilo M-86 (obicno se koriste kraci termini: BoV, BoV-VP) namenjeno je za vojno-policijske i policijske zadatke. Koristi se u borbi protiv diverzantskih grupa, zastitu vaznih objekata i suzbijanje gradjanskih nereda. BoV M-86 kao i svi oklopni automobili, ima prednost u pokretljivosti i ekonomicnosti na stetu oklopne zastite. Ovim vozilom u Jugoslaviji opremljene su i policija i vojska. U vojsci je u sluzbi vojne policije. U toku sukoba na prostorima bivse SFRJ, obicno je dodavan dodatni oklop na tureli i sa strane vozila. Jedan broj vozila je modifikovan ugradnjom mitraljeza 12,7 i 14,5mm, a u Bosni je vidjan BoV sa ugradjenim lanserom nevodjenih raketnih zrna
Na vozilu je ugradjena turela sa mitraljezom M-86, koji se moze demontirati bez ikakvog alata.. Elevacija mitraljeza je -5 do +60 stepeni, a po pravcu 360. Mitraljezom se moze efikasno dejstvovati do daljina 600m za pojedinacne i 800m za grupne ciljeve. Postoje dve vrste nisana: mehanicki i kolimatorski K-10T, a koristi se municija sa teskim zrnom. Borbeni komplet za mitraljez cini 8 municijskih kutija sa po 250 metaka. Turela je tezine 271kg, i zahteva elektricno napajanje od 24V za pokretanje po horizontali.Tokom sukoba na prostorima bivse SFRJ, praktikovala se i ugradnja drugacijih kupola, od zavarenih celicnih ploca i to je cesto radjeno na terenu. Umesto mitraljeza M-86 ugradjivan je teski M2 od 12,7mm.Kroz sedam puskarnica iz vozila moze dejstvovati i ukrcano odeljenje od osam vojnika. A kupola je opremljena farom, koji je spregnut sa mitraljezom
Komandir ima na raspolaganju uredjaj za osmatranje, a vozac uredjaj za voznju u otezanim uslovima PPV-2 i IC far dometa do 100m. Moze se ugraditi i osmatracki IC far.

BoV M-86 pokrece dizel motor sa vazdusnim hladjenjem snage 110kW. Specificna snaga vozila je 12,09kW/t, sto omugucuje brzinu od 95km/h. U dva rezervoara staje 220l goriva sto je dovoljno za autonomiju od 600km, uz prosecnu potrosnju izmedju 24 - 36l na 100km.
Vozilo je cetvorotockas sa pneumaticima sa uredjajem za centralnu regulaciju pritiska. Smanjenje pritiska u pneumaticima koristi se na mekim i raskvasenim terenima i varira u opsegu 1 do 4,2 bara kao i za podesavanje klirensa, koji je maksimalno 315mm. Oklopno telo je sastavljeno od antibalistickih ploca spojenih zavarivanjem. Ploce su debljine 4-8mm, sto je dovoljno za zastitu od kalibra 7,62mm. Takodje i stakla su viseslojna i neprobojna.Oklopno telo je hermeticno i oblikovano u vidu plovnog tela sa vratima na bokovima za ukrcavanje/iskrcavanje pesadije. Iznad komandno-borbenog dela nalazi se uzviseni deo na kome su: dva izlaza za komandira i vozaca, turela, sest prozora, tri osmatracka okna, sedam puskarnica (jedna napred i po tri na bokovima) i plava rotaciona svetla. Stakla na prozorima su od viseslojnog neprobojnog stakla, koje stiti od zrna 7,9mm na 100m udaljenosti. Na bokovima su metalne mreze za zaprecavanje prolaska demonstranata. Na zadnjem delu oklopnog tela je montiran desantni stepenik na kome moze stajati cetiri policajaca, radi sto brzeg stupanja u akciju. Turela od pancirnog lima napred stiti strelca do visine glave, a bocno u sektoru od 270 stepena.
Maksimalni uspon koji ovo vozilo moze savladati je 55 stepena, a bocni do 30. zatim vertikalnu prepreku visine 540mm, rov 640mm i vodenu prepreku bez dodatne opreme 1,1m.
Na obe strane vozila nalaze se po tri bacaca dimnih kutija BDK-79. Dimna zavesa se formira 10-12 sekundi posle ispaljivanja i moze biti sirine 18-28m (lansirana 1 kutija) ili 36-56m (lansirane dve kutije). U borbenom kompletu je 12 dimnih kutija. U motornom delu nalazi se sest termodavaca koji u slucaju pozara aktiviraju svetlosno-zvucni alarm, a zatim vozac povlacenjem rucice aktivira ventil spremista halona, koji vezuje kiseonik za sebe i time gasi pozar. Pored ovoga u vozilu su i dva PP aparata za rucno gasenje pozara. Vozilo je opremljeno uredjajem za gejanje posade i stakala. Od uredjaja veze ugradjeni su radio stanice RU-20 i RU-2 sa dometom 25 i 8km.
Sasija ovog vozila je iskoriscena i za ugradnju orudja PVO, trocevnog topa M-55, kalibra 20mm - model BoV-1, kao i za ugradnju dva topa kalibra 30mm - model BoV-30, proizveden u nakoliko (8?) primeraka. Takodje je razvijena i PO verzija BoV-a POLO M-83, koja je nastala ugradnjom sestostrukog lansera PO raketa 9M14P1 "Maljutka".

borbena masa 9.100 kg
posada 2 + 8
duzina 5,71 m
sirina 2,92 m; 5,76m sa zprecnim mrezama
visina 2,84 m (do gornje ivice mitraljeza)
motor Deutz F6L 413
snaga motora 110 kW
maks. brzina po putu 93 km/h
maks. brzina na terenu 25 km/h
borbeni radijus 600 km
zapremina rezervoara 220 l
naoruzanje mitraljez M86 od 7,62mm ili M2 od 12,7mm
borbeni komplet 2.000 metaka
oklop 4-8 mm

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

ja BOV-a pamtim uvjek s samonavodjenim raketama, nicim drugim

Nisu samonavođene rakete to su PO rakete 2 generacije 9M14 Maljutka. Nju navodi uvježban operater uz pomoć džojstika, a navodi se putem kabla a ne samonavođenjem.

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

Mozda nije a mozda i jeste za temu....Zamolite krol-a da opise situacijuu derventi 92 i talicnost jednog policijskog bov-a... Ja znam samo manji dio price pa ne bih da nagadjam...

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.

Ne znam na sta mislis...ako mislis na Kostres i prolazak granate ispod bov-a bio sam u njemu.....onaj ludi Grmusa krene stane krene stane a bocno nam bilo Bijelo brdo jos uvijek u hr rukama....rekoh sta radis konju istrza nas zive....kaze jebem ustasu da ne moze nanisaniti i uzeti preticanje kako treba.....srecom ujak mrvicu podbacio pa je granata udarila u asfalt ispred bova i prosla ispod njega.....vozi jebo ti sebi mater i ti i jebavanje ujaka ☺☺

Zato sam i napisao da ne znam detalje ... A sta je sa onim bov-om sto je bio spaljen iznutra.....da taj bov nije bio slucajno pogodjen maljutkom ......

_________________
1.If in doubt , flat out !
2.A true soldier fights not because he hates what is in front of him, but because he loves what is behind him.