|
Evo, ja ću pokušati napisati „šta je pisac htio da kaže“ u predstavi „Na dnu kace“. Htio je reći da je „Zapad“ iluzija i pokušao dramskim tekstom predstaviti poznatu Šantićevu „Ostajte ovdje, Sunce tudjeg neba neće vas grijat ko što ovo grije“. Samo je htio.
Problem je što u predstavi nisam vidio ni naše „ Sunce“, „njihovo“ ne postoji, naravno. Zašto bi neko ostao svojoj zemlji? Zašto bi neko siroče ostalo u „Donjima“ sa dedom koji mu umjesto zvečke daje pištolj i sa majkom koja želi plastičnu operaciju, sa nama koji mrzimo rođake, braću i sestre. Šljiva na kojoj je umjesto ploda izraslo smeće, dovoljno govori o nama koji smo prave vrijednosti zaboravili, pa ne znamo šta je „ono“ (a ono je naša istorija (kosovska bitka, pomenuta na kraju predstave)). Dakle, ništa nismo naučili iz istorije, sistem vrijednosti ne postoji, a želimo jedino vize, da bismo. Kako smo loši!
Kakve vize? Vize imamo, ma koliko to bila metafora i dokle više sa tom našom željom za „Zapadom“. Dosadila mi je satanizacija „Zapada“, kao najveće pošasti koju naš narod može da doživi. O čemu mi pričamo?! Ne žudi naš narod da pije šampanjac na ciriškom jezeru, već za redovnom platom, normalnim penzijama i životu dostojnog čovjeka. Toga na „Zapadu“ nema? Taj Cirih je godinama, po nekim kriterijumima (broj zaposlenih, socijalna zaštita, zaštita na radu, smanjenje kriminala...) bio ubjedljivo prvi u svijetu kao najbolji grad za život (ove godine je po prvi put nakon nekoliko godina to postao Beč, a Cirih je drugi). Dakle, loša metafora. U Cirihu bi našu predstavu „Radnička hronika“ smatrali začetkom novog nadrealizma.
Dakle, ne valja ni „Zapad“, a ni mi nismo za pohvalu. Ostaje nada da će ono nerođeno dijete sa kraja predstave znati prepoznati prave vrijednosti i da će „šljiva roditi“. Samo mi nije jasno, a nije ni prikazano u poredstavi (a to je glavni problem teksta – postavljena „dijagnoza“ a „terapije“ nema) zašto bi rodila? Na kojim temeljima? Sama od sebe?
Ta, zadnja scena mi se svidjela, kao i početak predstave (u kojem ima koliko-toliko humora („Šta je tematika?“, „ Ono sa karijesom je baba“), ali ostalih 80% predstave je dosadno, nehumoristično i nejasno. Cijela ideja je zanimljiva (već viđena , ali šta je danas originalno?) ali dosta toga u realizaciji je loše urađeno. Problem je osrednji tekst jer glumci su ok (posebno glumice), muzika je dobra ( ali zašto onaj izbor „tuđe“ muzike, kad ništa „njihovo“ ne valja?!), scena je zanimljiva. Sličan problem je prikazan u „Divljem mesu“, ali mnogo, mnogo, mnogo bolje!
Da ne bude sve tako crno, ako ni zbog čega drugog, predstavu treba pogledati zbog sjajne Snježane Štikčić. Odlična je. Od „Učenih žena nije bila bolja.
Sezona je na kraju. Ako eliminišem predstavu „Kamenje u njegovim džepovima“ (uživao sam gledajući je, zabavna je i preporučujem je , ali to je samo subjektivan stav) i ako se zna da su sve premijere savremni tekstovi, predstava koja je hrabro prikazala naš veliki problem u društvu, imala zanimljivu režiju, scenu, glumu i odličnu muziku je „Radnička hronika“ (ma koliko se meni činilo da „nešto“ nedostaje toj predstavi) i ostaje kao najbolja predstava sezone, jer ostalo je bilo loše ili samo zabavno.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
