banjalukaforum.com

Justin Cronin - The Passage

Uh... potrajalo je dok sam ovu knjigu privela kraju.
Sam pocetak je zanimljiv, mahom stilom pisanja posto je apokalipticna prica vec dobrano prezvakana (covjek razvija biolosko oruzje u vojno-ofanzivne svrhe, da bi ga u rekordnom roku ta ideja capila za gujicu i dovela egzistenciju ljudskog roda u pitanje i strogu defanzivu). Medjutim, negdje poslije prve petine knjige, pisac iz meni nepoznatih razloga pocinje siriti pricu krajnje nepotrebno: ubacuje u naraciju ogroman broj likova za koje se iz aviona vidi da im je rok trajanja narednih 10 minuta, samo je nepoznanica na koji nacin ce se oprostiti od svijeta zivih. I prica se razvlaci kao zvaka bez nekih neocekivanih desavanja do skoro 2/3 knjige. Posljednja trecina knjige je konacno stivo vrijedno citanja: dinamicno i zanimljivo.
Jos nisam odlucila da li cu nastaviti dalje sa citanjem (The Passage je dio triologije, treci dio jos nije izasao iz stampe) jer me generalno knjiga nije pretjerano odusevila.

_________________
It ́s better to die on your feet than live on your knees.
Opet je gužva pred kontejnerom...
Imbecili i debili ogroman je zbir, moj glas danas odlazi u manastir
I grieve in stereo, the stereo sounds strange, I know that if you hide, it doesn't go away

Курт Вонегат, "Колијевка за мацу"

Вонегат је велики циник, нема превише вјере у човјекове могућности да на крају не сјебе свијет и живот на њему, и то овдје показује оштрије него у "Кланици 5". Ово је тип сатире коју волим читати, и мада Вонегат није духовит као Џозеф Хелер, то не значи да није веома добар.


Ерленд Лу, "Попис"

Прије "Пописа", читао сам само "Наиван. Супер" који ми се није свидио, па сам Луа на неко вријеме отписао са листе. Овај роман је доста другачији (ово му је тренутно задњи, а "Наиван..." први роман), на пар мјеста сам прочитао и да се ради о приличном заокрету од његовог препознатљивог стила. Кроз причу о шездесетпетогодишњој пјесникињи која се суочава са страхом од реакција на своју нову књигу поезије, објављену након дуже паузе, Лу се, поред уобичајених цртица о смислу и евентуалној промашености живота и поезије, очигледно зајебава и са самим књижевним критичарима (ваљда је и сам некад писао исту), али и са неким великим књижевним именима. Добра ствар код Луа је што му стил није напоран и кад смара и нервира, а књиге су му кратке, па је заиста тешко бити сморен након дружења с њим. Планирао сам му дати још пар шанси у наредном периоду, пошто сам нелегално преузео још 2-3 његове књиге (те их не морам куповати код зочице и тиме му омогућавати да улудо баца паре на теретану кад ионако нема сврхе).

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

U kojem formatu ti je Lu?

_________________
There are ways of saying what you think that make people think what you're thinking is actually more thoughtful than you actually think it is.

Нешто је у форматима за електронске читаче (моби и сл.), а неке имам у пдф формату, али планирам да и те ових дана претворим у моби, и средим довољно да се може пристојно читати.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

Данијел Квин "Ишмаел"

У поднаслову стоји "књига о духовном путовању", а почиње тако што главни лик, тражећи духовног учитеља среће (натпросјечно) интелигентног горилу телепату, који га води путем спознаје погрешности западне културе, односно уопште културе цивилизованог човјека. Иначе, није никаква научна фантастика, горила је овдје употријебљен, претпостављам, више као симбол, али то за саму причу није пресудно. Не могу рећи да сам уживао у овом роману, који у ствари и није класични већ тзв. филозофски роман написан у стилу Платонових дијалога, те су самим тим садржина и идеје које предочава у првом плану. А оне су сљедеће - мит о Каину и Авељу није ништа друго до метафора за геноцид који су прије много хиљада година ратари починили над номадима сточарима. Или, како их Квин назива, Узиматељи над Оставитељима. Наша данашња култура није ништа друго до култура Узиматеља, која се заснива на исцрпљењу свих ресурса без обзира на посљедице. Насупрот овом, он позива на нешто што се назива "модерним трибализмом", начин живота који се донекле још може пронаћи код изолованих племена, а који су себе видјели као неодвојиви дио природе, а не неког ко је изнад поретка ствари и осталих створова. Какогод, у "Ишмаелу" нема неке литерарне љепоте, ово је књига која се чита искључиво ради идеја које носи те јој на тај начин треба и судити. Сад, да ли је баш обећано "духовно путовање" с почетка, нисам сигуран, али је ово књига која се људима или веома свиди, или не свиди уопште, врло је мало оних између, мада сам спадам у те.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

Sjećanje, Tuga i Trn - Tad Vilijams

EF trilogija od 2500+ strana. Solidna ideja, interesantna priča ali ugušena sa previše opisa, stilskih figura i ukrasa. Doduše ovo i jeste žanr koji boluje od toga. Bez tog bespotrebnog davljenja stalo bi sve u 1000 strana, bilo bi dinamičnije i čitaoci bi bili prijemčiviji takvom štivu. Ko ima viška vremena preporučujem mu ovu sagu.

_________________
Bubi frubi

Ti kitnjasti opisi su me udavili kod Habjanovićke. Petkana i Svih žalosnih radost. Obje vjerske tematike. Kad se ukloni njena suvišna kitnjatost ostaje ono što mi je otprije poznato.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Bernard Ruffin: Padre Pio.


Izdvajate li išta od ovoga:
http://www.abcknjiga.com/blog/najbolje- ... 15-godine/

_________________
Bio jednom jedan djecak, u ocevoj kuci, nad rijekom, koji je sanjao zlatne snove, jer nista nije znao o zivotu.

Nikad čuo ni za jednu od tih deset....a po prevodima naslova rekao bih i da nisu još objavljene kod nas...

_________________
Bubi frubi

Takođe, ni za jednu ni čuo...

_________________
There are ways of saying what you think that make people think what you're thinking is actually more thoughtful than you actually think it is.

Marsovac - Endi Vir (pročitao sam doduše englesku verziju, ali postoji izdanje Evro Guinti-a)

Odlično, zabavno, ispunjeno humorom, preporuka za nekoga ko voli SF sa puno tehničkih detalja i opisa kako smisliti rješenje za naizgled nerješiv problem (ili puno bolji opis: https://xkcd.com/1536/ ).
Jedino što mi je na momente zasmetalo je prevelika optimističnost glavnog lika u pojedinim situacijama, nerealan je izostanak mračnijih psiholoških trenutaka za prilike u kakvim se protagonist nalazi.
Inače, i film je pripremi. Mada, prema trejleru i do sada objavljenim snimcima, bojim se da će film biti prepun nepotrebne patetike (koje u knjizi uopšte nema)

´A Dirty Job´ Christopher Moore
prva knjiga iz serije: Grim Reaper

Sinopsis knjige me je podsjetio na seriju ´Dead Like Me´ i povodom toga se nisam prevarila. Sama prica je zabavna i predvidljiva. Medjutim, ono sto me je oduvalo i nasmijalo do suza je autorov uvrnuti smisao za humor. Maksimalni nivo blesavosti uz detaljan opis kvaliteta ´beta male´ muskarca, gavran-zena koje nude hand-job u zabacenim ulicama, ljudi-vjeverice kostimirani u balske haljine, dva kerbera i curica koja ubija rijecju ´kitty´ su dovoljan razlog da potrazim i procitam nastavak ove knjige.

_________________
It ́s better to die on your feet than live on your knees.
Opet je gužva pred kontejnerom...
Imbecili i debili ogroman je zbir, moj glas danas odlazi u manastir
I grieve in stereo, the stereo sounds strange, I know that if you hide, it doesn't go away

Slažem se u potpunosti sa tvojim utiscima o knjizi mada meni ti mračniji momenti nisu nedostajali. Da li bi knjiga bila bolja sa njima? Ne vjerujem. Vjerodostojnija da ali ko od SF-a želi vjerodostojnost po svaku cijenu? Moglo je i bez dramatičnog završetka ali vjerovatno je autor na umu imao i moguću ekranizaciju. U svakom slučaju preporučujem ovu knjigu.

_________________
Bubi frubi

Upravo to, dalo bi više vjerodostojnosti, mada si vjerovatno u pravu da to ne bi značajno poboljšalo knjigu, možda bi je čak i upropastilo (ko zna kako bi se Vir snašao sa takvim tonom knjige).
Slažem se za kraj knjige, malo odstupa od atmosfere ostatka knjige, ali je ipak stao na vrijeme.

I ja sam strepio od tog "Armagedon" momenta...Uglavnom, jako dobro i zanimljivo.

_________________
Bubi frubi

Пијев живот, Јан Мартел

У налету досаде посегнуо за телефоном а тамо, међу још пар наслова, и овај, одабран зато што је имао симпатичну реченицу предговора, које се сад више ни не сјећам тачно, нешто у фазону да је почео писати књигу јер је био гладан. Иако је у најави била "књига која ће те навести да вјерујеш у бога", сам садржај је прилично неоптерећен свепрожимајућим порукама те врсте. Филм од прије пар година прилично вјерно прати причу, али нема одређених ствари који доприносе општем тону и шмеку, јбг, холивудизација је учинила своје. Књига је за пар нијанси насилнија и тамнија од филма. У сваком случају, симпатично штиво, "Робинзон на стероидима", за потпуније уживање у позадини пустити "Ај ов д тајгр", или још боље, "Очи мог тигра".

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

Кормак Мекарти - Крвави меридијан или вечерње црвенило на западу

Прича прати неименованог "малца", шеснаестогодишњег дјечака који се, силом прилика, прикључује банди ловаца на скалпове и истрбљивача Индијанаца, и прати њихове догодовштине током вишемјесечних путешествија. Малац јесте главни протагониста, али се перспектива у пар наврата пребацује и на пар других ликова. Као антипод малцу (али, могло би се рећи, и свим другим ликовима, па и оним најпокваренијим), стоји судија Холден, чудовишна фигура - висок преко два метра, без длаке на тијелу; полихистор, врхунски познавалац многих области људског духа и персонификација неког врхунског злог принципа, безличног и безосјећајног у свом злу, можда једног од јахача Апокалипсе, Рата. Ово поређење даље може добити на значају ако се узме да је боја која симболизује Рат црвена, а то је управо "омиљена" Мекартијева боја која се провлачи кроз цијели роман, и коју, уосталом, имамо и у наслову. У једном тренутку судија, држећи предавање о рату, каже "рат је Бог", проглашавајући га исконским људским поривом и потребом, принципом.

Роман је изузетно насилан - чак и у данашње вријеме, када смо на насиље огуглали и сви могући прагови су нам спуштени, она је и даље наглашено, неко би рекао и претјерано насилна, и зато вјероватно није за свакога. Насиље је овдје манир, нешто што се чини без имало оклијевања, као и потоњег промишљања истог. Мекарти Дивљи запад црта онаквим какав је, ваљда, заиста био - не као симпатични терен за исказивање мушкости и освајање срца младих дама, већ прави пакао на земљи, гдје људски живот не вриједи више од оног коња или пса.

Једна од највећих вриједности романа је језик, и ту се Мекартију мора скинути капа као истинском мајстору заната. Језик у "Меридијану" многи пореде са библијским, због своје готово па безличности и често апокалиптичног израза. Но, он ни у ком случају није једноличан - Мекарти мајсторски мијења израз, те се хладни, изјавни тонови у савршеном складу преплићу са пасажима описа природних појава и љепота, као и филозофске дилеме око судбине човјека на свијету. На све то, његов начин писања дијалога је занимљив, нема наводника нити цртица, а језик је некњижевни и покушава да дочара како су се ти неписмени граничари заиста споразумијевали.

Ово је једна од оних књига због којих постаје јасније зашто читање праве, високооктанске литературе не може бити компензовано никаквим њеним тривијалним дериватима, и да тако посматрано, квантитет никад неће родити квалитет.

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

Osmislivši knjigu čija struktura neobično podseća na slagalice ili ruske lutke matrjoške, Dejvid Mičel je načinio značajan pomak u književnosti. Šest priča koje klize jedna u drugu vodeći nas iz dalekih Južnih mora devetnaestog veka kroz vreme sve do apokaliptične budućnosti; likovi koji poput atletičara u trci štafete predaju jedan drugom palicu. U romanu zapanjujuće maštovitosti i širine, pisac briše granice jezika, žanra i vremena, pružajući očaravajuću meditaciju o čovekovoj opasnoj volji za moć i onome do čega bi nas ona mogla dovesti. Ovo su snažna, potresna razmišljanja o ljudskoj prirodi, o moći i ugnjetavanju, kolonijalizmu i potrošačkom društvu.

Besprekoran ples žanrova... elegični blistavi praznik proročanstava, meditacije i zabave.“, Tajms


Knjiga i film su ostavili baš jak utisak na mene...kad se sve priče razdvoje,i ne djeluju nešto,ne djeluju nešto ni zajedno,ali je knjiga ipak ostavila jak utisak na mene,toliki utisak da kad bude noć knjiga kod zorena,kupiću je.

_________________
Definiši mizoginiju i onda je upakuj sa neshvatanjem načina fukcionisanja medija, i eto ti Foruma.

Servantes je tako koncipirao "Don Kihota", na primjer...

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Ako je kao Don Kihot, hvala, ali ne hvala.

_________________
There are ways of saying what you think that make people think what you're thinking is actually more thoughtful than you actually think it is.