banjalukaforum.com

Zona sumraka


Hoću da vrisnem jako
ne zbog radosti
već iz nemoći.
Želim da zapjevam glasno
ne zbog veselja
već iz očaja...
Htjela bih odletjeti
ne zbog visina
već da pobjegnem
daleko što dalje
od ovog nemuštog govora
onih sto palacajući
prosipaju otrov oko sebe
i trujući sve
a sami smrde na trulež
svog vlastitog bića
već odavno otrovani
svojim vlastitim otrovom...
I neće glas iz grla
pa nemoćna da poletim
ostajem
prikovana za mjesto...
I jaučem ne zbog bola
već zbog nemoći i očaja
možda već i sama zatrovana...

Mileva Mirić

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté

Znam da je ovo heartwarming pjesma ali u meni je uvijek budila strah od razdvajanja i svađe između dvije bliske osobe

Zamisli da letis kao ja
i kupas se u svetlu sumraka
magicna tisina oko nas

I hiljadu zutih leptira
sto padaju po nasim rukama
sa hiljadu planeta iznad nas

Zamisli da sve potraje zauvek
dodirni ovu noc vlaznim usnama

Zamisli da letis kao ja
i ljuljas se u ritmu bubnjeva
beskrajno nebo iznad nas

_________________
''Srbin Srbinu Srbin est!'' - nepoznati
''MALOGRAĐANIN je oruđe sveopšteg razaranja'' - Konstantin Leontijev
Prezir dolazi kada sve shvatiš!

Ovo je naj tuznija ujedno jedna od ljepsih koje procitah.
Pjesma Aliveric Tuzlaka "Amanet od đeda", objavljena u Bosanskoj vili, 1898:

"U dolafu moga đeda
s desne strane u pretincu,
kad još bijah grješno d'jete
viđah malu ikonicu.

Prikradoh se da razgledam,
Kakva li je na njoj slika,
Bješe srebrom optočena
Slika Đurđa mučenika.

Ja to onda nisam znao.
Zazir'o sam od aždaje,
Al' s aždajom ko se bori,
Osjeć'o sam, junak da je.

Samo zato, samo zato,
Ja poljubih tog čovjeka.
Đed uniđe – ja sezbunih –
A on reče: 'Neka, neka!

Istog Đurđa, ljubili su
Naši preci ko svečari,
Pa zar da jađunah ljubnut'
Što ljubljahu naši stari.

Al' ti n'jesi poljubio
Samo hader – ilijaza,
I poljupce si poljubio
Svojih rahmet praotaca'.

Tako đedo, al' on ode
Već odavno s ovog sv'jeta,
A ja čuvam ikonicu
Pored drugih amaneta.

Al' ja zato, Alah-ikber,
Čvrsto s držim svog mezheba,
A mezheb mi ništ' ne smeta
Da srbujem kako treba".

Nisu baš naaajtužniji stihovi, ali nemam gdje drugo da napišem...

I leti i zimi

U blatu i prašini

Ispružen na stare novine

Čovek

Čije cipele propustaju vodu

Gleda u daljini brodove



Blizu njega neka budala

Neki gospodin koji ima od čega da živi

Setno peca ribu na udicu

Gleda kako prolaze dereglije

Pa ga obuzima neka nostalgija

A ni sam ne zna zašto

Hteo bi i on da krene

Niz vodu negde daleko

Sa manje debelim trbuhom



I leti i zimi

U blatu i prašini

Ispružen na stare novine

Čovek

Čije cipele propuštaju vodu

Gleda u daljini brodove



A ona pecaroška dobričina

Vraća se kući bez lova

Otvara kutiju sardina

Pa brizne u gorki plač

Shvata da će uskoro umreti

A da nikad voleo nije

Žena ga njegova posmatra

I osmehuje se prezrivim osmehom

Ona je žalosna rospija

Ćaba iz kropionice



I leti i zimi

U blatu i prašini

Ispružen na stare novine

Čovek

Čije cipele propuštaju vodu

Gleda u daljini brodove



Zna on dobro da su dereglije

Veliki ploveći ćumezi

I da zbog pada nadnica

Lepe brodarke

I nihovi siroti brodari

Vozikaju po rekama

Čitav tovar dece

Propale od bede

I leti i zimi

I po svakojakom vremenu


Jacques Prevert

_________________
meet me on the other side
where as a rose I will wake
though blind I'll follow every step you take...

Velimir Rajić

Na dan njenog venčanja

I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čestitao sam ti. I ti reče "Hvala"...
A da li znadeš da se u tom času
Granitna zgrada mojih ideala
sruši i smrvi i u pep'o rasu?

Al' ne! Nevidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva...
I svršeno je! Ti si sada žena -
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja neću kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku suzu što sam tebe sreo;
Ja neću kleti čak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve! Našto ružne reči?
O sreći svojoj čovek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leči.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Pa pođi s Bogom! Još ti mogu reći:
Da Bog da sunce sreće da ti sija!
Sve što god da počneš svršila u sreći!
Sa tvoje sreće biću srećan i ja.

I svakog dana ja ću da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva...
Ja nisam znao da tako te volim.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čuj Bože molbu moje duše jadne:
Sva patnja što si pis'o njoj k'o ženi,
Nak' mimoiđe nju, i neka padne
Na onaj deo što je pisan meni!

Usliši ovu molitvu, o Bože!
I duša će mi mirno da počiva;
I šaputace večno dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav živa!

I onda kada dođe ono doba
U kom će zemlja telo da mi skriva,
Čućeš i opet sa dna moga groba:
PROSTA TI BILA MOJA LJUBAV ŽIVA! .

_________________
Soulmate

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput, k'o da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete,
kao što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, k'o što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene riječi.

"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovjekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu,
vezan protiv želje, utonem u sjeti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, k'o da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji."


Sergej Aleksandrović Jesenjin

_________________
Soulmate

I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA


I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tamni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...

Aleksa Šantić

_________________
Soulmate

Nemoj likovati,nemoj da se smiješ
ja sad volim drugu, do tebe mi nije.

Ta i ti znaš sama,priznaj makar sebi,
niti tebe vidim,niti dođoh k tebi.

Samo prođoh mimo, pa sam usput htio
zirnuti kroz prozor, otvoren je bio.

S. Jesenjin

_________________
Soulmate

Jedina
ponoc odzvanja
jesi li zaspala
na ruci dragoga

Znas li, tu sam i ja
provodim noc bez sna
ispod tvoga prozora
kraj tvojih uzdaha

Hajde, sklopi oci
nestani u san
doci cu ti u snovima
kad noc proguta dan

Doci cu ti ti u snovima
da ti ukradem poljupce
neka vrijeme samo leti
jos uvijek volim te

A onda, jutro je
tiho budi se
pogledas covijeka
to spava kraj tebe

Onda zaplaces
jer to nisam ja
koga si voljela
Prekasno jedina

Ali ne placi
cekaj do veceri
kad zvijezde
na nebu zasjaju
mi cemo se ljubiti

Doci cu ti u snovima
da ti ukradem poljupce
neka vrijeme samo leti
jos uvijek volim te

Doci cu ti u snovima
kada noc proguta dan
pascu kao kaplja rose
njezno na tvoj dlan

_________________
Moji radovi u PS Ocijeni Avatar osobe iznad

Jednostavno ne mogu a da se ne rastužim na ovo, jače je od mene

NA OČEVOM GROBU

Vladislav Petković DIS


Oče, evo opet mene.
Tvoja cura traži tebe
Sad je bolna, naglo vene
Ne poznaje danas sebe.
Otkad nisam bila ovde!
Svelo cveće vec mraz dene!
Ja sam jedva došla dovde.
Tvoja cura naglo vene.
Htela sam ti reći samo…
Ah, al’ suza guši, davi!
Kako ti je, oče, tamo?
Tvoju curu što ostavi?
A ona te tako voli
Ali mnogo, mnogo strada.
Ni Bogu se sad ne moli.
Nema čemu da se nada.
Ah, večno bih bila s tobom!
Je l’ da i sad tražiš mene?
Sreća mi je s tvojim grobom
Tvoja cura naglo vene.

jesen

Sta zelis da ti priznam, utvaro?!
Reci mi, oduvijek si sve najbolje znao.
Bio si alfa i omega,
pocetak i kraj.

Nikad ti necu reci da u kisna jutra
jos uvijek mastam o nama.
Da pozelim istrcati bosonoga i
pronaci te usnulog bilo gdje na svijetu.

Da te vidim u jesenjoj veceri,
osjetim u mirisu przenog kestena.

Sjecas li se,
kada je moja ruka u tvojoj
bila najjaca stvar na svijetu?

Sjecas li se,
kako je jedna tisina
i najjace slomila?

Nikad ti necu priznati
da je tvoj osmijeh
sifra za sva moja sjecanja.

Ako me ikad upitas sve ovo,
nikad ti necu priznati.

ja

_________________
Largate de mi casa, maldita sea!

Константин Симонов

Жди меня

Жди меня, и я вернусь.
Только очень жди,
Жди, когда наводят грусть
Желтые дожди,
Жди, когда снега метут,
Жди, когда жара,
Жди, когда других не ждут,
Позабыв вчера.
Жди, когда из дальних мест
Писем не придет,
Жди, когда уж надоест
Всем, кто вместе ждет.

Жди меня, и я вернусь,
Не желай добра
Всем, кто знает наизусть,
Что забыть пора.
Пусть поверят сын и мать
В то, что нет меня,
Пусть друзья устанут ждать,
Сядут у огня,
Выпьют горькое вино
На помин души...
Жди. И с ними заодно
Выпить не спеши.

Жди меня, и я вернусь,
Всем смертям назло.
Кто не ждал меня, тот пусть
Скажет: — Повезло.
Не понять, не ждавшим им,
Как среди огня
Ожиданием своим
Ты спасла меня.
Как я выжил, будем знать
Только мы с тобой, —
Просто ты умела ждать,
Как никто другой.

~ КОНЕЦ ~

Посвящено Валентини Сыровой, 1941 г.

_________________
Правда за пОвлаку!