banjalukaforum.com

Ријечи, њежне попут њених бедара

Ситним пијеском мртвог мрака,
исписаше руке ђака,
слова камасутре на чаршафу кревета њеног...
И би, као што никада прије било није.
У сјенкама уснулог града,
у самоћи тишине, у њеној соби,
циo васион тајних уздаха се крије.
Проли се мирис чежње,
њеним непажљивим додиром,
запловише врхови прстију њеним голим тијелом.
И ватра и вода и земља, и ваздух – оћуташе...
Помислих, али не чух.
Отворих очи, али не видјех.
Заглушише ме њени уздаси,
оњемише ме њени пољупци...
Пролише се боје страсти,
подгријане кратким пламеном свијећа.

....

Napisacu pismo,malo i kratko
napiascu nesto,toplo i slatko
Napisacu osmijeh i dodir njezni
napisacu i onaj pogled neizbjezni
Napisacu jutro a onda i dan
napisacu kako je izgledao san
Napisacu poljubce,dodire u tami
i.....sve cu ti procitati kada ostanemo sami

Svaka cast.

Potpuno i neopozivo odusevljen.

Pusticu suzu ponovo
Kad dodjes na moja vrata
Kad osetim dah tvoj
Kako klizi preko moga vrata
Pusticu te u svoje srce
Jer dovoljno sam lud pa te i dalje volim
Pusticu da me unistis opet
Dozvolicu da opet isto boli
Pusticu da me gazis
Dacu ti zvezde sa neba
Sve,bas sve sto zelis
Ako je to ono sto treba
Ugasicu sunce i presusiti more
Nateracu zemlju da stane
Dozvolicu ti da me opet unistavas
Da pravis nove rane
Obecavam dozvolicu sve
Bas sve da mi radis
Ako je potrebno toliko
Samo da mi se vratis

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

Ko bi rek'o ko bi li se nad'o Šta je reć' pa se ti raspis'o na love temu

"To su opasne ideje..."

...
Njezna kao bodljikava zica
izgleda zena o kojoj pises
kraj nje slobodan ko u kavezu ptica
jos samo treba da prestanes da dises

Lijepo je dati sve na svijetu
al za nekoga ko vrijedi
pa taman i promijeniti planetu
al zbog nekog ko ce da te slijedi

Prava ljubav nije postati neciji vlasnik....

Hehe... kao da sam je ja pisala... kako mi budale svi isto razmišljamo...

Otvoirh prasnjavi kovceg
I ugledah sliku izbledelu na pola
Setih se te epske bajke
Setih se tog istorijskog bola
U misli mi dodje slika
Kad slavih te poput idola
Nista nije bilo vazno
A ti me izvoza ko vola

E pa vreme je reklo svoje
Ja sam opet na nogama svojim
Ponosno kazem da te volih
Toga se vise ne bojim
Ponovo sednem nekad
Pa dane sumorne brojim
Ali koliko god da je tesko
Ja na zemlji cvrsto stojim

Nema vise straha
Bol je iscezao sasvim
Sada kad legnem u krevet
Ja spokojno zaspim
I ne smatram
Nekim potezom casnim
Sto malo sam zaostao u ljubavi
Pa za nekima kasnim

Moje vreme tek dolazi
Moje vreme tek stize
Moja dusa iz pepela se budi
Moje srce kao feniks se dize
I osetim da ona je tu
Da prava ljubav je sve blize
Pa srce treperi,kao svece plamen
A ruka stihove nize

Sad shvatam,da bolje je ovako
Sto tebe nema u zivotu mome
Ti teraj svoj inat
A ja cu i dalje po svome
A onda kad se setis jednom
Bice ti zao da bome
A ja cu biti daleko od toga
Ja cu imati mesto koje cu zvati dome

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

Прочишћење кроз алкохол

Исповраћао сам своју утробу...
У тим тренуцима бола и очаја, несагледиве мучнине,
''изњедрио'' сам све што сам ''унио'' у себе,
у једноставан – заправо зачуђујуће једноставан, плави лавор...
Сама крв моје утробе умјешана у алкохол и желудчане сокове,
смрдила је из пластичног плаветнила,
док је опијени разум тетурао...

Morbidno Nastavi, nastavi

Kad se pakao zaledio

Kad se zaledio pakao,
đavolak tužno zaplakao.

Pomisli, kakav sam đavo,
ako se budem smrzavo?

Naiđe anđeo s neba,
pita ga: Ko diro, tebra?

Nije me diro niko,
već sam na vrelinu sviko,

a sad je dolje hladno,
niko se ne osjeća jadno,

umjesto na škrgut zuba i zavijanje,
svi su nafurani na snoubord i skijanje.

Gleda anđeo mili
kako mu bratac dršće i cvili,

pa reče, nisam radostan
što si obrao bostan,

znaš, matorom nije po volji
kad se veselimo tuđoj nevolji.

Nego, da tražimo lijeka,
al prvo se napušimo kreka.

Uau, endži, sto i jedan vijek
nisam pušio krek.

To će me dovesti u stanje gotiv'ce
i smiriti napete živce.

Tu braća s razgovorom stadoše,
pa se na uživanje dadoše.

Dalje im se gubi svaki trag,
ne zna se gdje skončaše anđeo i vrag.

Kažu da je anđeo poslovao nešto oko svjetala,
a đavo postao zvijezda blek metala.

Niko ne zna šta se desilo sa paklom,
valjda bilo na vijestima, al je svima promaklo.

(Pouka: klonite se droga da vas ne bi đavo odnio, ili tako nešto...)

_________________
Umro je Džimi Hendriks iz Sijetla,
Klepton i Pejdž su dva matora pijetla,
al' budućnost je ipak svijetla
sve dok nam je Popokatepetla...

odlicno,svidja mi se

Hahahahah znaci vrhh.......svaka cast

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

Svaka cast

Cetiri sata i nekoliko minuta
Na travianu izgradih skloniste level pet
Pa vratih se na forum
Dodjoh na isto mesto opet
Gledao sam neki tenis
Neko je vec izgubio set
Cujem sovu kako huci
I iz podkrovlja pocinje let
Cudno mi je ovo sve
Cudan je postao ceo svet
I mesto pisma i razgovora licno
Preselili smo se na cet.

AJde dobro,razumem
Ovo je neko novo doba
Racunari su postali navika
I sve treba da se proba
Ali zar treba kucati do ludila
Do bolesti,do groba
Ja necu tako
Ovim stihom pocinje moja borba
Spreman sam za igru
Na ledjima je torba
MP3 na punio muzikom novom
Isfurala se Corba

Da,to je moja misao leta
To je moj nacin zivota
Idem na teren,vozim bicikli
Prava pravcata divota
Na forumu je otkucana
Drugi put pesma stota
Znaci 200 u totalu
Pocinje snimanje spota
Pocinje produkcija cd-a
A para nema,pa sam sirota

Bez prozivki morao sam da napisem nesto ovako da se zagrejem za sledecu

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

Nisam mogao da smislim naslov
Nisam mogao da nadjem rec sto opisati te moze
Al moradoh olaksati dusu sad
Moradoh izbaciti misli sto se u glavi mnoze

Konacno pronadjoh mesto
Osetih jezu,spusta se duz vrata
Pronadjoh mesto smrti
Iz jednog davnog nesretnog rata
Ne nije ovo pesma takva
Ja srecom nisam izgubio brata
Meni se Bogu hvala
Vratio kuci tata
Ali sam izgubio nesto vazno
To nije osoba,to je ljubav bila,
To je bolelo mnogo vise
To je slomilo moja krila
Al kazu sto nas ne ubije
Samo nas ucini jacim
Ja se bojim da priznam
Da nekome puno znacim.

Bahat,izgubljen u svojoj glavi
Prestadoh da gledam oko sebe
Prestadoh da prijatelje cuvam
Prestadoh da brinem za tebe

A opet,ti si bila tu
Da ruke mi bez razmisljanja pruzis
Cak i kada nije bilo tako
Ti si rekla da me potpuno kuzis

Da,znam,uvek je tako
NEko je uvek kriv za sve
Niko ne mora da me prozove
Ja sam prozivam se

I po nekad,u trenutcima ovakvim
Kad razum mi sasvim spava
Iz mene izadje recenica,fraza
Koja je u potpunosti prava

Kako sam zaglibio u svemu tome
Kako sam to uradio samome sebi
Ali ja vise nisam vazan,
Kako sam to uradio tebi

Necu da se pomirim sa cinjenicom
Da izgubicu jos jednog andjela cuvara
Da opet napravicu istu glupost
Pa izgubicu iskrenog drugara

Nisi ni svesna koliko mi znacis
Koliki si deo moga zivota
A ja se bojim da kazem glasno
Da ti si moja APOTEKA

Ovo poslednje je ostavljeno rez rime samo da bi se moja jaranica pronasla u tome

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...

Sve vrti se u krug
a krugu kraja nema...
Nekad prekratak nekad predug
dosadan je krug

Lice bez lika
od tijela samo sjena...
Srce,srce bi htjelo svasta
al jedini izlaz iz kruga je otupljena masta

Kapi kise na licu
a sunce sija i grije...
Ljepote u krugu sve je manje
niti su maste sve tanje i tanje

Dragi, dileru.... (prijedlog za naslov )
Inace, Tsar si. Ozbiljan talenat. Jesi li sta objavio?


Dim cigare

Vragolasto, pirgavo, bijelo pile,
njezni, mekani zamotuljak svile,
trchkara oko moje cigare.
Skace po mom nosu, po kosi
k'o nestasno jare.

Nisam objavio nista od poezije,sve cuvam knjizim,sredjujem si autorska prava,ali trenutno bi to naskodilo mojoj reputaciji repera

Kafa

Naginjem solju lagano
Iscekujem taj nalet uzitka
Gorka kao cemer,
Tako crna i pitka

Tako mi prija,budi mi dusu
Tera sa ociju san
Ozivljava moje telo
Sprema me za novi dan

Prokletstvo,vec ispih sve
Gledam ka sporetu,opet cu je skuvati
Ali ovaj put cu piti polako
Da traje duze cu je cuvati.

_________________
Carpe Diem,spavaćeš kad umreš...