http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi- ... ar.sr.htmlCitiraj:
Марчело
Нектар
Бањалучки ,,Нектар демо фест” прави је пример како добре ствари брзо постају култне: ово му је тек друга година, а новинари га већ називају ,,традиционалним”. А ево и због чега.
,,Демо фест”, чим се изговори, упућеније асоцира на тужне караване Владе Џета. Они су, упркос уложеној доброј вољи, тужни из простог разлога што нико не зна бенд коме је акција те врсте озбиљно помогла у каријери. С том мишљу (читај: не очекујући ништа), сели смо у кола пре годину дана. Том је мишљу, неколико дана касније, почела и моја колумна у покојном „Хуперу”, лаки му архивски рафови. Овог лета су ме поново звали, али сам добио другачију улогу: нисам наступао у ревијалном делу као онда, него сам био члан жирија, уз цареве какви су Петар Јањатовић, Сале Веруда из КУД-а ,,Идијоти”, и Ђани, Рундеков бубњар и продуцент бенда ,,Лету штуке”. Дуго нисам видео Перу и баш сам се обрадовао кад ми је предложио да идемо његовим колима: рекао бих да је он мој омиљени маторац, кад би реч ,,маторац” уопште била применљива на њега – како да вам боље опишем ову легенду нашег музичког новинарства него питањем које је једна љупка баба од осамдесетак година, мама Перине пријатељице, поставила након што им је он био у гостима: ,,Ћерко, а је л’ Пера хипик?” Свако дружење с њим увек ради оно што и најбољи изданци уметности: забавља и учи истовремено. Путовање је, баш у духу тог правила, започело тако што ми је открио једини албум ,,Луне”, бенда у коме су били легенде Тишма и Фирчи. Дискусију о томе зашто се Бањалука тако зове кад нема ни бању ни луку нисмо довршили путем, а после више није било битно, јер нам је тај град четири дана константно доказивао шта има и чиме се дичи. Набројаћу укратко: сви демобендови смештени су у хотелу, где им је све плаћено за све дане фестивала; наступају на истој великој бини и са истом опремом као светске звезде (Кошин, Терапи...) које свирају у ревијалном делу; такмиче се да добију снимање албума у профистудију, спот у продукцији МТВ-а, бинску опрему или новчану награду у вредности од неколико хиљада еврића; пију бесплатно пиво до миле воље и друже се са осталим учесницима. А публика ову фешту гледа – бесплатно. Сад већина вас чека да следећа реченица започне неким ,,али”. Нема ,,али”. Организација под конац, расположење за препричавање (унуцима). Имао сам задатак да одржим и једну радионицу. Одабрао сам да тема буде нешто што би занимало нове извођаче: вреди ли њихов труд нечему или не – у преводу, може ли од било ког вида бављења уметношћу да се преживи на брдовитом Балкану. Понеки читалац ће ми замерити: зар се свака прича завршава претресањем има ли ту каквијех дуката? Такав читалац никад није покушао да се окваси овим водама, па држи часове пливања седећи на плажи. Ствар је, заправо, веома једноставна: човек даје целог себе када се баве нечим креативним, а дан и даље траје 24 часа. Ако некоме ко читаво једно радно време посвећује стварању не обезбедимо оброке, ризикујемо да га задеси она неугода, биолошка нужност што се зове умирање од глади. Стога проблем није занемарљив нарочито ако узмемо у обзир како наша околина третира креативце. Разговарали смо о томе шта креативци могу да учине не би ли себи помогли на том плану. На крају, најбољи део: гледати како се победници радују. Читав Балкан се тамо окупио и незаборавно провео. На завршној конференцији, терао сам шалу око симбола фестивала: огромна ока, блескасто нацртани вампири, мумије и слична булумента, лобање и непостојећа бића... понудио сам објашњење зашто су организатори бирали такав дизајн: зато што ,,маса” тако види нас, алтернативце који су чудни зато што тврде да ово око нас све може боље.
А шта су добили они који нису победили? Добили су наду. Сад знају да је неко ипак заинтересован за све те жанрове који не купују публику силиконима и бесмислицама. Имају разлог више да наставе борбу. А Балкану је из руку поново избијен аргумент да се добре ствари не дешавају напросто зато што су немогуће: није, него се неће. А ко је био тамо и видео, вероватно ће од сада, кад се врати из доброг провода, да ускликне: ,,Ау, човече, баш сам се провео, онако, бањалучки!”
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
na nivou nekog ko uziva na koncertu sabana saulica, a ja tebe necu nazalost ubijediti da je nv zanimljiv. (ustvari ti ces u dubini duse znati da sam upravu,ali mi to neces reci. priznaj 
)
