|
Budisticka nirvana se definise kao stanje spavanja bez sna, gdje se i san porice jer podsjeca na stvarnost - to je krajnji oblik iscrpljenosti. Pogledajte jednog Kineza u njegove „spavljive”, skiljave, zmirave oci, posmatrajte ga kako „meditira”(odmara) vise puta dnevno, zar to nije iscrpljenost? A znamo da je Budizam nastao kod Indijaca! Dakle, nastao je usled iscrpljivanja, da bi presao na one koji su već prije toga bili iscrpljeni - na narod koji je milenijumima robovao i nije nikada imao vlastiti aristokratski sloj, nego uvijek spolja nametnuti.
Dalje, hrišćanstvo je sa svojim „blazenstvom” bilo takođe vrsta budistickog pokreta, ali je potom potonuo u more osvetoljubivosti, ali se nije udavio! Vremenom je svo to more osvetoljubivosti isparilo, iscrpilo se od robovanja koje je nametnuto kroz Stari zavjet i njegovih deset zapovijesti („radi sest dana”)! I sada vidimo da će na kraju ostati Budizam, a to vide i Kinezi kojih je u Evropi, pogotovo kod nas sve vise! Vjerovatno (ma sigurno!) su odranije vidjeli da se u osvetoljubivom socijalizmu krije Budizam, pa su ga na vrijeme preuzeli od Rusa (zajedno sa njihovom vojnom tehnologijom), a kasnije su preuzeli i ekonomiju od Anglosaksonaca (Hong Kong...), tako da dobijamo privid „civilizovanog covjeka” koji je ustvari neplodan i iscrpljen do mrtvila! Bolesnici su to koji im sve daju bez truda!
Ustvari ovaj covjek, Poslednji covjek, ili kako ga Nietzsche u svojoj zaostavstini opisuje: „jedna vrsta Kineza” bez stranih uticaja izgleda ovako(u svakom slučaju ne mnogo daleko od Budiste):
I ovako govoraše Zaratustra narodu:
»Vreme je, da čovek sebi svoj cilj zadene. Vreme je, da čovek zasadi klicu svoje najviše nade.
Još je njegovo tlo dovoljno bogato za to. Ali to tlo biće jednom siromašno i pitomo, i nikakvo visoko drvo neće više moći iz njega da raste.
Jaoj! Dolazi vreme, kad čovek više neće moći prebaciti strelu svoje čežnje preko čoveka, a tetiva njegovog luka odučila se, da treperi!
Kažem vam: mora se imati u sebi još haosa, da bi se mogla roditi igrajuća zvezda. Kažem vam: vi imate još haosa u sebi.
Jaoj! Dolazi vreme, kad čovek više neće rađati nikakvu zvezdu. Jaoj! Dolazi vreme najprezrivijeg čoveka, koji samog sebe više neće moći prezirati.
Gledajte! Pokazaću vam 'poslednjeg čoveka'.
'Šta je ljubav? Šta je stvaranje? Šta je čežnja? Šta je zvezda?' – tako pita poslednji čovek i žmirka.
Zemlja je tada postala mala, a po njoj skakuće poslednji čovek, koji sve čini malim. Njegov rod je neiskorenjiv, kao zemljina mušica; poslednji čovek živi najduže.
'Mi smo pronašli sreću' – kažu poslednji ljudi i žmirkaju.
Oni su napustili predele, gde je teško bilo živeti: jer treba toplote. Još se voli sused i tare o njega: jer treba toplote.
Oboleti i imati nepoverenja važi im kao grešno: ide se oprezno. Budala je, ko se još spotiče preko kamenja ili ljudi!
Nešto malo otrova tu i tamo: to pravi prijatne snove. I mnogo otrova naposletku, za jedno prijatno umiranje.
Još se radi, jer rad je jedna razonoda. Ali brine se da razonoda ne iznuri.
Ne postaje se više ni siromašan ni bogat: oboje je preteško. Ko još hoće da vlada? Ko još da sluša? Oboje je preteško.
Nikakav pastir a jedno stado! Svako hoće isto, svako je jednak: ko drukčije oseća, ide dobrovoljno u ludnicu.
'Nekada je sav svet bio lud' – kažu ponajfiniji i žmirkaju.
Čovek je pametan i sve zna, šta se dogodilo: tako da nema kraja izrugivanju. Još se svađa, ali se ubrzo miri – inače to kvari stomak.
Ima se svoje sitno zadovoljstvo za dan i svoje sitno zadovoljstvo za noć: ali poštuje se zdravlje.
'Mi smo pronašli sreću' – kažu poslednji ljudi i žmirkaju.« –
Još nije kasno da se napravi preokret, Kinezi polako ali sigurno preuzimaju ekonomiju (1000 mldr $ trgovinskog suficita!) i kod nas i dalje (čak je i mafija u FFM-u Kineska, a bila je „Yugo”).
Zar hocete da sami gasite poslednje iskre zivota u sebi?
Kad se „oci sklope”, gotovo je! Sjetite se ovoga kada umorni ustanete u neko doba noći pa vas udari svjetlo po ocima!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Prepusti se sili, što bi Čeni rekao?