Citiraj:
U kojoj godini danas živimo? Čini se da je odgovor lak - u 2015. Ali, da li je baš tako?
Antonić: Srbi su se starog kalenda odrekli u 17. veku
Od večeras u ponoć, kada se dočekuje „pravoslavna nova godina“ i po julijanskom kalendaru bićemo u 2015. godini.
U svetu, međutim, postoji čak 40 kalendara, a prema najstarijem poznatom računanju vremena, zapisanom u Bibliji, stigla nam je 7523. godina!
- Najstariji kalendar računa vreme od postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre rođenja Hrista. Prema njemu, danas je 7523. godina. Ovaj kalendar smo, uz Vizantijce, Ruse i ostale narode evropskog civilizacijskog prostora, koristili i mi Srbi - objašnjava etnolog Dragomir Antonić, koji je prošle godine objavio knjigu „Srpski narodni kalendar“.
Protokol
Poznato je da Srbi vole da budu posebni, pa su tako bili posebni i u korišćenju tog, najstarijeg kalendara.
- Tadašnji srpski kalendar izdvajao se od drugih po protokolu. Kod ostalih, prvo je pisan dan, mesec, pa godina. Kod srpskog kalendara pisana je prvo godina, pa mesec i na kraju dan. Imali smo samo dva godišnja doba, leto je počinjalo Đurđevdanom, a zima Mitrovdanom - kaže Antonić.
Da su Srbi koristili stari kalendar, vidi se iz Dušanovog zakonika, koji je pisan 6857. godine. Na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine.
- Najstariji sačuvani dokumenti datirani po starom srpskom kalendaru su Studenički tipik, iz 6703. godine, što odgovara 1195. godini današnjeg računanja vremena - objašnjava on.
Novi kalendar
Neki misle da su Srbi napustili ovaj kalendar, krajem 17. veka, a drugi početkom 19. veka.
- Moja teza je da su Srbi uzeli julijanski kalendar krajem 17. veka pod pritiskom Austrije. Da bi Srbima u Vojnoj krajini dali prava koja su tražili, uslov je bio prihvatanje julijanskog kalendara. Dokaz da se „kalendarsko pitanje“ koristilo za političke ucene nalazi se u ukazu ruskog cara Petra Velikog, koji je takođe prihvatio novi kalendar iz političkih razloga - objašnjava Antonić.
Ulaskom u Kraljevinu SHS 1919. godine, Srbi su prihvatili gregorijanski kalendar, nazvan tako po papi Grguru XIII, koji je odlučio da posle četvrtka 5. oktobra 1582. godine svane petak 15. oktobar. Tako je nadoknađeno 10 dana zaostatka koji je imao gregorijanski kalendar u odnosu na julijanski. Zbog nesavršenosti kalendara, ta se razlika do povećala na 13 dana. SPC se i danas služi julijanskim kalendarom koji je uradio astronom Sosigen, astrolog egipatske vladarke Kleopatre. U Cezarovu čast nazvan je julijanski i od tada godina počinje 1. januara umesto 25. marta.
Antonić: Srbi su se starog kalenda odrekli u 17. veku
Od večeras u ponoć, kada se dočekuje „pravoslavna nova godina“ i po julijanskom kalendaru bićemo u 2015. godini.
U svetu, međutim, postoji čak 40 kalendara, a prema najstarijem poznatom računanju vremena, zapisanom u Bibliji, stigla nam je 7523. godina!
- Najstariji kalendar računa vreme od postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre rođenja Hrista. Prema njemu, danas je 7523. godina. Ovaj kalendar smo, uz Vizantijce, Ruse i ostale narode evropskog civilizacijskog prostora, koristili i mi Srbi - objašnjava etnolog Dragomir Antonić, koji je prošle godine objavio knjigu „Srpski narodni kalendar“.
Protokol
Poznato je da Srbi vole da budu posebni, pa su tako bili posebni i u korišćenju tog, najstarijeg kalendara.
- Tadašnji srpski kalendar izdvajao se od drugih po protokolu. Kod ostalih, prvo je pisan dan, mesec, pa godina. Kod srpskog kalendara pisana je prvo godina, pa mesec i na kraju dan. Imali smo samo dva godišnja doba, leto je počinjalo Đurđevdanom, a zima Mitrovdanom - kaže Antonić.
Da su Srbi koristili stari kalendar, vidi se iz Dušanovog zakonika, koji je pisan 6857. godine. Na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine.
- Najstariji sačuvani dokumenti datirani po starom srpskom kalendaru su Studenički tipik, iz 6703. godine, što odgovara 1195. godini današnjeg računanja vremena - objašnjava on.
Novi kalendar
Neki misle da su Srbi napustili ovaj kalendar, krajem 17. veka, a drugi početkom 19. veka.
- Moja teza je da su Srbi uzeli julijanski kalendar krajem 17. veka pod pritiskom Austrije. Da bi Srbima u Vojnoj krajini dali prava koja su tražili, uslov je bio prihvatanje julijanskog kalendara. Dokaz da se „kalendarsko pitanje“ koristilo za političke ucene nalazi se u ukazu ruskog cara Petra Velikog, koji je takođe prihvatio novi kalendar iz političkih razloga - objašnjava Antonić.
Ulaskom u Kraljevinu SHS 1919. godine, Srbi su prihvatili gregorijanski kalendar, nazvan tako po papi Grguru XIII, koji je odlučio da posle četvrtka 5. oktobra 1582. godine svane petak 15. oktobar. Tako je nadoknađeno 10 dana zaostatka koji je imao gregorijanski kalendar u odnosu na julijanski. Zbog nesavršenosti kalendara, ta se razlika do povećala na 13 dana. SPC se i danas služi julijanskim kalendarom koji je uradio astronom Sosigen, astrolog egipatske vladarke Kleopatre. U Cezarovu čast nazvan je julijanski i od tada godina počinje 1. januara umesto 25. marta.
Citiraj:
Najtačniji Milanković
Profesor nebeske mehanike i naučnik Milutin Milanković (1879-1958) napravio je na zahtev Svepravoslavnog sabora 1923. novojulijanski kalendar, najprecizniji na svetu, i koristi se u pedesetak zemalja sveta. Njegov model ima najmanje kašnjenje u donosu na astronomsku godinu, svega 2,75 sekundi. Julijanski kasni 11 minuta i 14,75 sekundi, a gregorijanski 26,75 sekundi.
Profesor nebeske mehanike i naučnik Milutin Milanković (1879-1958) napravio je na zahtev Svepravoslavnog sabora 1923. novojulijanski kalendar, najprecizniji na svetu, i koristi se u pedesetak zemalja sveta. Njegov model ima najmanje kašnjenje u donosu na astronomsku godinu, svega 2,75 sekundi. Julijanski kasni 11 minuta i 14,75 sekundi, a gregorijanski 26,75 sekundi.
Citiraj:
Kome je koja godina
5774. Jevrejima
1436. Muslimanima
4713. Kinezima
5774. Jevrejima
1436. Muslimanima
4713. Kinezima
Ovo nisam znao. Kako to da se jevrejski kalendar ne poklapa sa ovim starim kalendarom?
