Schlager je napisao:
Ubjedljivo najveca greska,zbog koje smo ispastali kroz cijeli 20.vijek,a bogami i danas,napravljena je za vrijeme 1.svjetskog rata,1915 godine.
Tacnije 27. maja 1915. u uticajnim pariskim krugovima, u Parizu, na Srbiju je takode vršen bezuspešan pritisak, da ne udu u zajednicu sa Hrvatskom. A samo mesec dana ranije,26. aprila 1915. u Londonu je zakljucen Londonski ugovor, tajni ugovor izmedu Antante (Engleske Francuske Rusije) i Italije, i na taj nacin privoljele Italiju na izdaju saveza iz Središnjih sila, kojim je bilo predvideno da Italija dobije pokrajinu Dalmaciju u njenim tadašnjim administrativnim granicama. Hrvatska bi dobila samo deo primorje do Rijeke a Srbija primorje od Splita do Prevlake. Iz cinjenica da je italijanski posed sjeverne Dalmacije razdvojio hrvatsko od srpskog primorja jasno je proizlazilo da Antanta namerava da stvori zasebnu Hrvatsku državu, ali i da proširi Srbiju i Crnu Goru. No, ni to nam nije odgovaralo. Do izražaja došla srbijanska gramzljivost pohlepa i ne diplomatija u kojoj je prednjacio.Predsednik Srpske akademije nauka, Jovan Žujovic, koji se kao izaslanik vlade nalazio u Parizu sa zadatkom da propagira jugoslovensko ujedinjenje, I ako su uticajni ljudi toga doba od njega. tražili da izloži granice srpske zemlje bez Hrvatske, gdje bi Srbiji pripao dobar deo primorja. Naravno naš akademik Jovan Žujovic je imao svoju tipsku patriotsku pricu, koju je podržao legendarni Nikola Pašic! Samo dan posle potpisivanja Londonskog ugovora,Nikola Pašic je na sednici Narodne skupštine 27 aprila 1915 ponovio nakaradne namere Srbije sadržane u Niškoj deklaraciji od 7. decembra 1914. A 5. maja je u protesnoj noti tražio od saveznika da garantuje stvaranje jedne jugoslovenske države. (Sve ono što Evropa nije htela, I mi se pitamo “šta se to deševa?”). Velike sile, saveznice Srbije, nisu obracale pažnju na njen jugoslovenski ratni cilj. Ko to želi da nas ubedi da Srbija ima vrsne diplomate? Srbija je imala, PONAVLJAM imala odlucnu i hrabru vojsku, vodili su je vrsne vojskovode u dosluhu sa Evropom, kojoj je ucinila najvece usluge, podnoseci nejvece žrtve.
PS Samo da napomenem da je ovim sporazumom (koga su Zujovic,Pasic i kompanija odbili),zapadna granica srpske drzave isla linijom Split-Vrbas,i da bi naravno i Banjaluka bila u njenom sastavu. Iz svega ovoga se da iscitati da ponekad treba i popustiti pod "pritiscima"!
Tacnije 27. maja 1915. u uticajnim pariskim krugovima, u Parizu, na Srbiju je takode vršen bezuspešan pritisak, da ne udu u zajednicu sa Hrvatskom. A samo mesec dana ranije,26. aprila 1915. u Londonu je zakljucen Londonski ugovor, tajni ugovor izmedu Antante (Engleske Francuske Rusije) i Italije, i na taj nacin privoljele Italiju na izdaju saveza iz Središnjih sila, kojim je bilo predvideno da Italija dobije pokrajinu Dalmaciju u njenim tadašnjim administrativnim granicama. Hrvatska bi dobila samo deo primorje do Rijeke a Srbija primorje od Splita do Prevlake. Iz cinjenica da je italijanski posed sjeverne Dalmacije razdvojio hrvatsko od srpskog primorja jasno je proizlazilo da Antanta namerava da stvori zasebnu Hrvatsku državu, ali i da proširi Srbiju i Crnu Goru. No, ni to nam nije odgovaralo. Do izražaja došla srbijanska gramzljivost pohlepa i ne diplomatija u kojoj je prednjacio.Predsednik Srpske akademije nauka, Jovan Žujovic, koji se kao izaslanik vlade nalazio u Parizu sa zadatkom da propagira jugoslovensko ujedinjenje, I ako su uticajni ljudi toga doba od njega. tražili da izloži granice srpske zemlje bez Hrvatske, gdje bi Srbiji pripao dobar deo primorja. Naravno naš akademik Jovan Žujovic je imao svoju tipsku patriotsku pricu, koju je podržao legendarni Nikola Pašic! Samo dan posle potpisivanja Londonskog ugovora,Nikola Pašic je na sednici Narodne skupštine 27 aprila 1915 ponovio nakaradne namere Srbije sadržane u Niškoj deklaraciji od 7. decembra 1914. A 5. maja je u protesnoj noti tražio od saveznika da garantuje stvaranje jedne jugoslovenske države. (Sve ono što Evropa nije htela, I mi se pitamo “šta se to deševa?”). Velike sile, saveznice Srbije, nisu obracale pažnju na njen jugoslovenski ratni cilj. Ko to želi da nas ubedi da Srbija ima vrsne diplomate? Srbija je imala, PONAVLJAM imala odlucnu i hrabru vojsku, vodili su je vrsne vojskovode u dosluhu sa Evropom, kojoj je ucinila najvece usluge, podnoseci nejvece žrtve.
PS Samo da napomenem da je ovim sporazumom (koga su Zujovic,Pasic i kompanija odbili),zapadna granica srpske drzave isla linijom Split-Vrbas,i da bi naravno i Banjaluka bila u njenom sastavu. Iz svega ovoga se da iscitati da ponekad treba i popustiti pod "pritiscima"!
хммм веома занимљиво. није ми само јасно како никад прије нисам чуо за ово
