filozof sa vrbasa je napisao:
1971. Hrvatsko proljece, Srbi cute, umjesto da su se pridruzili javnom pozivu od strane hrvatskih nacionalista i zahtjevali prekompoziciju Jugoslavije, a Titio bi sigurno pokleknuo, oni su stali na stranu Tite.
Не знам шта је се тада конкретно могло урадити али има ту једна занимљива ствар а то је активност усташке емиграције у периоду СФРЈ. Погледајте њихову активност и борбу за неовисну државу Хрватску а погледајте активност српске емиграције. Није се стигло даље од часописа и брошуре. Чак шта више дошло је и до поделе у цркви.
Такође, занимљиво је и ово са ћирилицом. Рецимо, као што сам приметио, на протесту у суботу све пароле на латиници. Није ми то јасно.
Грешака је било много. Били смо на удару због вере и нисмо имали подршку Запада због тога никада, изузев када је требало да се гине. Улазак у савез са Хрватима (Словенци ту нису много битни) је највећа грешка. Онда недоследност. После првог рата у краљевску војску су примани официри аустро-угарске војске од којих су поједини били и у шуцкорима! Исто тако у партизане су примане усташе. Па у Дракулићу усташе покољу Србе, а у БЛ се фабрика назове "Руди Чајавец" а човек је био годину дана пилот НДХ-а. Та српско непоштовање самог себе, то је нешто неопсиво. Што би Ерих Фром рекао симбиоза мазохизма (жеље да будете повређени од неког) и самодеструктивног садизма. Радим прилично са нашим људима и неке ствари су ми несхватљиве. Толика доза непоштовања према самом себи је чудо! Онда, толико лаковерности, неописиво. Па видите само последњи рат рецимо и те тзв. "четнике" који су у њему учествовали. Све неке брадоње са кокардама и шубарама. Пола пијано, неуредно, пресликане улоге из комунистичких филмова. А онда погледате слике из рата и видите да су највише официри носили браде, а већина војске је била или обријана или је имала бркове (што је тада била мода). Мислим баналан пример али осликава доста ствари.
Пуни смо грешака, а мало је плусева.