Evo jos jednog teoloskog pogleda na istinu (preuzeto iz knjige Episkopa Nikolaja Velimirovica "Nauka o zakonu", poglavlje VII "Istina i simboli istine") :
"1. Tjelesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje zivot je i mir (Rim.8,6). Dok su praroditelji nasi sve rasudjivali duhovno dotle su osecali u sebi punocu zivota i mira. Telo, telesni svet i fizicke predmete oni su takoreci jedva videli od silne svetlosti duhovne stvarnosti koja je zracila kroz svoje slike ili simbole. Sadrzina je bila za njih vidljivija od forme, duhovni smisao blizi od pojave, fenomena. Radost njihova dolazila je vise od nevidljivog u vidljivom nego od vidljivog na nevidljivom. Oni su gledali kroz slike Slikara, i kroz pesme Pesnika.
2. No cim je kod praroditelja, posle otpada od Boga, preovladalo telesno mudrovanje nad duhovnim, sunce duha za njih je bilo prevuceno tamnim oblakom, i oni su se obreli u carstvu smrtnih i prolaznih simbola, u carstvu kolebanja, nemira i smrti. Forma je zasenila sadrzinu , pojava je pomracila smisao, vidljivo se istavilo pred nevidljivim; od slika se nije mogao videti Slikar niti od mnogih pesama Pesnik. Zakon duhovni zaboravljen je; na njegovo mesto u umu ljudskom dosao je izmisljeni zakon fizicki ili zakon prirodni.
3. Izgnanje iz Raja, ili udaljene coveka ispred lica Bozija, imalo je u stvari za posledicu to sto je covek, raniji gospodar prirode , postao sluga i rob prirode. On koji se u blizini Bozjoj hranio svakom recju Bozjom- t.j. duhom i istinom, ili duhovnim smislom i znacajem svake stvorene tvari- poceo se sada hraniti zeljem poljskim, zeleci ponekad da se nasiti i svinjskim korenjem. No i ovo mu se nije uvek davalo u dovoljnoj meri.
4. Obdelavanje i odbrana, sto se u Raju odnosilo na duhovne talente, okrenuti su izvan Raja na telo i telesni zivot. Covek na zemlji otpoceo je rad za telo i rat zbog tela. Stvarnost i njen simbol, ili java i san, promenili su svoj stav shodno promenjenoj viziji covekovoj. Kao kad bi neko najpre s drveta posmatrao senku od drveta, a potom, spusten na zemlju, iz senke dizao svoje oci da vidi drvo.
5. No oci ljudske sve su se vise zamarale od gledanja navise, na duhovnu stvarnost, sa igralista senki, na koje je Adam bio pao. Pa postepeno obuzet zamorom i zabunom, zabunom od mesanja istine sa simbloima istine, covek se najzad sa strahom stao klanjati prirodi kao bozanstvu. Cim je iz svog duhovnog vida izgubio pravoga i jedinoga Boga, on je prinudjen bio da popuni prazninu na taj nacin sto je prirodu- t.j. tvorevinu Bozju- istavio za boga mesto Boga. A kad je prirodu ucinio sebi bogom, on je otpoceo misliti o prirodnim zakonima i o prirodi kao zakonodavcu. Istina je za nj bila izgubljena, i on se nasao zbunjen na igralistu senki istine.
6. U strahopostovanju prema prirodi mislio je da ce naci olaksanje svoga udesa. Jer mu se cinilo da ga priroda kao bozanstvo oslobodjava od moralnih obaveza, od moralnog zakona. U stvari to je blia samoobmana i iluzija. Takozvani prirodni zakoni nisu nista drugo do slike ili simboli duhovno moralnog zakona. Ali covek je to znanje izgubio, te je kao neznalica sricao slova prirode Bozje bez veze i bez smisla. Duhovna sifra za jeroglife prirode bila je izgubljena. Kako onda tako i danas, za sve one koji prirodu i prirodne zakone obozavaju.
7. Dok nije okusio ploda sa drveta dobra i zla, covek je znao samo za dobro, zeleo samo dobro, cinio samo dobro. Okusivsi od zabranjenog ploda, on se podelio i podvojio sam u sebi. A kad je nastao dualizam unutra u dusi njegovoj, dualizam se pojavio u svetu pred njegovim razrokim vidom i podeljenim razumom. Izgnaniku iz Raja, prestupniku ispod drveta poznanja dobra i zla, sada je ceo svet postao jedno veliko drvo poznanja i to dvojnog, poznanja dobra i zla. Hteo ne hteo on je sada morao jesti sa toga drveta.
8. No gdegod se pomesa dobro i zlo, zlo preovlada. Kao kad se voda pomesa sa petroleumom, pa nije ni za pijenje ni za gorenje. Pokolenja i pokolenja Adamovog potomstva obozavali su Boga i prirodu, pri cemu se pokvario i pojam o Bogu i pojam o prirodi. Obozavanje Boga pretvorilo se vremenom u obozavanje demona, a obozavanje prirode u sujeverje. To dvoje pomesano proizvelo je sarlatanske i smesne, cak i pogubne, mitologije po vascelom svetu.
Tako se obistinila rec apostolska da sav svijet u zlu lezi."
Nadam se da je i vama bilo interesantno kao meni i da vas nisam "udavio" duzinom texta
<font size=-1>[ Poruku promijenio/la: s tripy dana 04.02.2002. 19:07 ]</font>
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
)))) (s ljudske strane 
