Вeлесoва књига
Велесова књига је материјални доказ који говори о настанку, развоју и сеобама Словена. Она обухвата живот словенских племена од средине седмог века пре Христа, па до последње четвртине деветог века.
У јесен 1919. године у Русији је још беснео крвави, братоубилачки рат чији се исход већ могао назрети. Фјодор Артурович Изенбек, пуковник царске војске, се задесио на имању Куракинових у Украјини и поред свог метежа и расула, видео брезове плочице на поду. Сместа их је сакупио и сачувао, а о њиховом чудном путу довољно говори и то да су нуђене на продају београдском музеју. После више од пола века рада на рестаурацији и превођењу записи на брезовим плочицама су нам доступни захваљујући Јурију Мирољубову.
На једној таблици ових књига староставних је урезано:
Човек за кога се каже да је праведан није онај
Који каже да хоће да буде праведан,
Већ онај чија се дела поклапају са његовим речима.
Ода давних времена речено је да морамо да чинимо
Боље него наши дедови.
Обрађуј ово семе
И временом ћеш се прославити.
Борусија и Рус
Беху нападнути руком непријатеља
Који је чинио грозоте...
А кнез тога времена беше болестан
И у битку посла своја два сина,
Јер нису обраћали пажњу на савет Већа,
И оно што је одлучено у време када је
Веће поштовано.
Тамо су их Грци изненадили и напали као гусенице
И битка је трајала више месеци.
Ови текстови сигурно више осветљавају како и историју тако и свакодневни живот Старих Словена. У песмама које су на плочице урезане помиње се отац Словена Ор, кога наш Радивоје Пешић идентификује са Аријем. Словенски Ведски свештеници су писали неком врстом ћирилице што опет заједно са етрурским писмом изискује да се утврди њена права старост.
О религији и животу Старих Словена сазнајемо много више па ће и словенски пантеон сада моћи да се
уреди без икаквих претпоставки. Велесова књига, такође оживљава успомене на Индију попут наших епских народних песама. Радивоје Пешић је у својој анализи Велесове књиге дао приказ божанстава која се у њој помињу и неке паралеле измећу словенских и хиндуских божанстава:
РАДГОСТ: Бог гостопримства. Израз поштовања сваког људског бића, као дела манифестације Бога. Култ путника намерника. Симбол: хлеб и со.
ЈАРО: Симбол младости, пролећа, сетве. Атрибути: гостопримство, молитва, купање. Биље: Све што се сеје с пролећа: јаро жито...
ЛАДА: Невеста, чуварка породичних и моралних вредности: част родољубље, љубав. Цвет: Перуника.
КРИШЕН: Слављен о Коледу и симболизован бакљом (кресница, кресови, у индијској традицији Кришна).
ВИШЊИ: Свевишњи (такође постоји у индијској традицији као Вишну). Свето дрво: вишња.
(ukoliko imate problema da vidite slike, prekopirajte URL slike u browser)
ЛИТЕРАТУРА
§ Српска митологија, Сретен Петровић, издавач Народна књига
§ Влес књига, Радивоје Пешић, издавач: Пешић и синови
§ Кратка повјесница Срба, Сима Лукин Лазић, Издавач: ИКП Никола Пашић
§ Одломци историје Срба, Милош Милојевић, Издавач: ИКП Никола Пашић
§ Староевропски језик и писмо Етрураца, Светислав Билбија, Издавач: ИКП Мирослава
§ Повијест минулих љета, Нестор Кијевски, ИКП Никола Пашић
§ Српско – српски речник, Радован Дамјановић, Издавач: Народна књига
§ И електронска интернет издања античких списа и славистичких списа с почетка 19. века
По "Велесовој Књизи":
Словенима назваше нас јер част и славу појемо Боговима.