Ne moram ni da kažem da sam protiv kloniranja, jasno je.
Što se tiče zloupotreba njih će uvijek biti i tu nema ni trunke sumnje, njih već uveliko sad ima i mi nemamo pojma dokle se tu otišlo. Toliko zloupotreba je bilo, ima i biće da izgleda da je kloniranje i izmišljeno zbog zloupotreba a tek je onda izmišljen alibi kao opravdanje kroz priču da kloniranje može i da bude korisno i humano. Ja ovde ne govorim o korisnoj strani već o onoj opasnoj strani koja je znatno izraženija a to je zloupotreba.
Evo prilažem jedan vrlo interesantan tekst u prilog tome koji sam takođe morao ukucavati
. Pisao ga je naš čovjek, Srbijanac.
--------------------------
Apokalipsa u psećim očima
U Jevanđelju piše da zlo mora da dođe, i treba da dođe, ali teško onome kroz koga zlo dolazi. Ja sam jedan od onih, doduše pokajnik, kroz koje je zlo dolazilo...
Dugo sam radio kao molekularni biolog u skandinavskim zemljama. Sada sam u Americi i više nisam biolog, radim u jednoj firmi koja prodaje farbe...Tako sa hteo, jer mi karijera više ništa nije značila.
Danas se mnogo govori o kloniranju i genetskom inženjeringu. Pre pet godina, navodno je klonirano prvo biće, čuvena ovca Doli.
Laž! U laboratorijama u kojima sam ja radio pas je kloniran još 1985! Radilo se intenzivno i na ljudskim embrionima, ali su to bili programi koje je strogo nadzirala vojska i o tome ne znam mnogo.
Prvi klonirani pas zvao se Don, ali je kratko poživeo - samo sedam meseci. Često sam se igrao s njim, kao i ostali u laboratoriji. Nismo smeli da objavimo ni slova o našem radu, ali smo bili zadovoljni - uspeli smo i bili smo sigurni da će naš tim postati slavan. Nismo shvatili da nama nije namijenjena slava. Za to vreme Don je rastao. Izgledao je potpuno normalno, mada nije bio preterano živahan za jednog terijera. Često sam ostajao noću u laboratoriji. Dona sam puštao iz kaveza i dugo ga milovao. Jedne noći, on mi je prišao, stavio mi glavu na krilo i duboko uzdahnuo. Pogledali smo se u oči i, verovali ili ne, kosa mi se digla... To nije bio pas! u Njegovim očima je bilo nešto užasavajuće. Video sam neizmernu patnju, kakvu možete videti samo u ljudskim očima. Danima posle toga nisam spavao...
Don je, nedugo posle toga, uginuo. Nisam bio tada u laboratoriji. Kolege su mi rekle da se nesrećni pas zaleteo i udario glavom u zid... Da, dobro ste pročitali, Don je izvršio samoubistvo! Ni jedan pas to nikada nije uradio.
Našu ekipu su rasformirali odmah posle toga i "zamolili" nas da ćutimo o svom radu. Ja sam dao otkaz. Neko vreme radio sam i kao konobar. Pokušao sam da objavim ono što sam znao, ali ni jedan časopis nije pristao. Uostalom, materijanih dokaza nema. Iz laboratorije ništa nisam uspeo da iznesem.
Onda je objavljeno da je klonirana ovca. Odjednom više nije bilo embarga. O psu ni reči, a ovca može? Više ni čovek nije pod zabranom. Kažu, klonirali smo psa, pa šta!
Otkud ta promena, nije mi jasno.
Šta je sve uradila ekipa sa kojom sam radio, ne znam. Samo znam da se
mnogo krije i pamtim Donove oči. Zlo je stiglo i bojim se da gaviše ništa ne može zaustaviti. Neka nam je Bog u pomoći.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
))))
