banjalukaforum.com

Šta je homeopatija?

ŠTO JE HOMEOPATIJA?

- Homeopatija nastoji stimulirati kod bolesne osobe vlastiti prirodni kapacitet samoizlječenja. Homeopatski lijekovi djeluju tako da pomažu u samoobrani organizma. Oni nas "cijepe" protiv bolesti.
- Homeopatija shvaća bolest kao posljedicu poremećaja u samom tijelu; budući da tijelo posjeduje prirodnu obranu koju homeopatski lijekovi mogu stimulirati, da bi izliječila određenu bolest, homeopatija nužno ide do samog njezinog izvora.
- Homeopatija nastoji uspostaviti poremećenu ravnotežu pacijenta uporabom odgovarajućih prirodnih pripravaka
- Homeopatija otkriva i primjenjuje supstance koje su istovjetne energiji tijela, stoga je potrebna minimalna razina vitalne energije kako bi tijelo uopće moglo reagirati na homeopatski tretman.

itd. itd...

Koga vise zanima:
http://www.homeopatija.com

-------------------

Sto se tice nekog mog iskustva i kontakta sa ovom vrstom lijekova,mogu da kazem da su dobra, da mogu pomoci,ali i ne uvijek i potpuno izlijeciti. mislimda u svemu tome ima jako puno propagande, marketinga.
Danas je tesko prozivesti nesto potpuno na prirodnoj bazi, upakovati u neki proizvod i reci:" E znate ljudi ovo je potpuno bez ikakvih primjesa, potpuno zdravo i sigurno ". Jako je to tesko, s obzirom na zagadjen zivot na Zemlji.

Cula sam za mnostvo kompanija, firmi koji prave takve proizvode.
Mnogi od njih imaju isti sistem poslovanja tzv. lancni marketing, uclanjivanje clanova u prstenove, sirenje krugova, a cilj je svima isti, zaraditi novce,sa ne bas puno truda.

Ja sam konkretno susretala se prozvodima Aloe Vera, koji su jako preporucuju kod malignih oboljenja, citala sam o tome dosta.
Svi ti prozivodi kao sto je i gore navedeno pokusavaju da uticu na jacanje prirodne otpornosti organizma, tako da taj proizvod nece izlijeciti vas rak,odnijeti ga rukom, moze eventualno uticati na povecanje snage vaseg organizma, jacanje imunosti, i doprinosti prevenciji.
Opet kazem, mnogi se preko raznih homeopatskih sredstava ,kvazi kompanija pokusavaju obogatiti, tako da je tesko vjerovati kvalitetu i pouzdanosti tih istih proizvoda.
Mislim da je to nepotrebno, jer npr. postoji prirodan recept bas za tu Aloe Veru kupi se kaktus(ja ga gajim na balkonu , napravi se smjesa po odredjenom receptu, e to je za mene potpuno prirodan lijek!!!

Evo jednog finog primjera,i potpuno pouzdane informacije.
Preparati firme Biomed, su atestirani i provjereni, tj. kako oni kazu odobreni od strane Katedre za fiziologiju Med. Fakulteta u Beogradu, to pise na reklami tih proizvoda.
To testiranje je potvrdilo da je taj preparat ne skodljiv za zdravlje, ali i ne da je djelotvoran.
Preparati su od obicnog meda, i mjesavie prirodnih cajeva, koji u dobroj kombinaciji daju efekat da malo zasite covjeka ako je u pitanju preparat Biomed 6 za mrsavljenje. A stvarni efekat se eventualno postigne zbog rezima dijete uz to, jer se preskacu obroci,izbjegava slatko, masno i sl.
Prema tome, kilogrami ne nestaju od caja, vec od izdrzljivosti i volje samom covjeka,a to s emoze postici i prirodnim dijetama, i bez toga prizvoda.

Eto navela sam primjer, znaci moze se vjerovati tim proizvodima, ali ne previse, jer kazem, mnogi preko toga sticu bogatstva.

Licno podrzvam narodno lijecenje, biljem (prirodnim susenim bakinim bajem i sl Jer ako neko vec zeli da s e lijeci prirodnim lijekovima, najbolje da sam pripremi narodni lijek, a ne da koristi raznorazna nazovi prirodna sredstva, raznorscnih kompanija!

Toliko za sada, i inace pohvala, tema je super !
pozdrav

Homeopatija, lek ili prevara?


Pacijent ode svom lekaru, a ovaj mu predloži da bolest koja ga muči izleči sa nekoliko kašika vode. On ne zna kako da reaguje. Da se naljuti? Pobesni? Ili, pak, da poveruje lekaru i proba hoće li taj čudni tek zaista delovati.
Milioni ljudi širom sveta veruju u homeopatiju, vrstu alternativne medicine za koju se tvrdi da leči bolesti primenom onoga, što obično izgleda kao dobro promućkana voda. U Evropi, 60 odsto ljudi je probalo homeopatske lekove. Među homeopatskim entuzijastima su i britanska Kraljica i princ Čarls. Sa druge strane, mnogi naučnici odbacuju ovu metodu kao najobičniju glupost, insistirajući da je jedina dobrobit koju homeopatija može doneti, proizvod ljudskog uma.
Da li je moguće da toliko mnogo ljudi zavarava sebe i redovno kupuje nove homeopatske preparate koji ne deluju? Ili, nisu li naučnici samo preterano arogantni, odbijajući da poveruju u ono što ne razumeju?
Reč homeopatija je grčkog porekla i znači "istovetna patnja", čime je objašnjen osnovni princip ove metode: bolest treba lečiti primenom jedinjenja koja izazivaju iste simptome. To uopšte nije nova ideja. Pre oko 2500 godina, Hipokrat je tvrdio da se "bolest može izazvati sličnim supstancama - izazivačima bolesti koje, pažljivo dozirane, mogu vratiti obolelom zdravlje."


Početak

Čvrste dokaze da je Hipokrat možda bio u pravu, najpre su ponudili lekari tradicionalne medicine u Kini i Indiji, otkrivši da mogu zaštititi ljude od podložnosti epidemiji malih boginja, ukoliko ih izlože malim količinama tkiva uzetog od zaraženih osoba. Početkom 18. veka, britanski naučnici su počeli vrlo ozbiljno da razmatraju ovu ideju. Najveću opasnost predstavljala je realna mogućnost da se pacijenti previše izlože uzroku bolesti, što bi im pre donelo smrt nego izlečenje. Do početka 19. veka, engleski lekar Edvard Džener je otkrio da se vakcinacijom, tačnije, preventivnim izlaganjem zdravih osoba minimalnim količinama potencijalnih bolesti, kod ljudi razvija otpornost na infektivne bolesti.
Tada je na medicinsku scenu Evrope stupio nemački lekar homeopata, Samuel Haneman. On je verovao da je dijapazon oboljenja koja se mogu lečiti metodom "isto sa istim", daleko širi nego što se misli i da ga ne treba ograničavati samo na infektivne bolesti. Rezultat njegovih eksperimenata bilo je saznanje da se mnoge bolesti mogu lečiti ekstraktima prirodnih suptanci, izazivačima upravo istih simptoma bolesti koja se leči. Međutim, Haneman se suočio sa problemom koji je zadavao glavobolju i britanskim lekarima: neki od pacijenata su izuzetno loše reagovali na ekstrakte. Da bi smanjio takav rizik, Haneman je odlučio da razblaži ekstrakte i otkrio efekat koji čini samu suštinu homeopatske kontraverze. Što se rastvori više razblažuju, izgleda da utoliko moćnije deluju.
Samuel Haneman i njegovi sledbenici, razvili su i detaljno razradili način razrađivanja i mućkanja ekstrakata. Svaki razređeni rastvor je morao biti 100 puta slabiji od prvobitnog ekstrakta, što je proces koji se ponekad ponavljao desetine puta. Rezultat je rastvor toliko razređen, da više ne sadrži ni jedan jedini molekul prvobitne supstance. Pa ipak, tvrde homeopate, ovi "potentni rastvori" još uvek imaju moć da se obračunaju sa izazivačem bolesti. Zapravo, kažu oni, što je rastvor slabiji to je lek jači.
Ova neverovatna tvrdnja je na homeopatiju stavila pečat kontroverze još od njenog nastanka pre 150 godina. Evropski i američki medicinski stručnjaci su Hanemana i njegove sledbenike proglasili šarlatanima. Dr Frederik Kvin, osnivač Londonske homeopatske bolnice 1849. godine (prve homeopatske ustanove u svetu), proteran je sa Kraljevskog lekarskog koledža. Bilo je mnogo pokušaja da se omalovaže Kvinovi uspesi u lečeniu bolesti, posebno u vreme epidemije kolere 1854. Suštinu kontraverze vezane za homeopatiju i danas čine dva osnovna pitanja: da li se ovom metodom zaista mogu lečiti bolesti i ako mogu, kako taj proces funkcioniše?

nastavak >>

Testiranje vremena

Činenica da se milioni ljudi širom sveta zaklinju u efikasnost homeopatskih preparata, donekle ublažava rigidni stav zvanične medicinske nauke. Lekari ističu da je pacijentima veoma lako da sebe ubede u efikasnost ovog ili onog leka, a zapravo podsvesno sami sebi ublažavaju tegobe. Tu je, zatim, i dobro poznati placebo efekat, na osnovu koga i pilula napravljena od običnog šećera pomaže ljudima da se bolje osećaju. Da bi se izbegle slične primedbe vezane za konvencionalne lekove na tržištu, naučnici su razvili test nazvan "nasumično kontrolisana proba" (RCI). Pacijenti koji boluju od određene bolesti biraju se nasumice i podvrgavaju standardnoj medicinskoj terapiji za tu bolest, ili im se umesto prave terapije daje placebo.
Obrazloženje nasumičnog izbora pacijenata svodi se na tvrdnju da će obe vrste tretmana pokazati neke rezultate. Dajući jednoj grupi pacijenata palacebo, lekari mogu utvrditi meru i obim efekata koji nisu direktno nastali usled hemijskih uticaja terapije. Pri tome, ni lekari a ni pacijenti ne znaju ko od ispitanika dobija placebo, a ko pravu terapiju. Na taj način ne samo da skeptici ostaju bez argumenata, već je nemoguće bilo kome da utiče na rezultate ispitivanja.
Kada se nasumično kontrolisana proba privede kraju, porede se rezultati i broj izlečenih ili zalečenih pacijenata iz jedne i druge grupe. Jedino ako se dogodi da su razlike u broju izlečenih tolike da se ne mogu smatrati slučajnošću, naučnici su voljni da prihvate dokaz o efikasnosti određene terapije.
Tokom godina, na ovaj način su testirani i brojni homeopatski preparati, a rezultati se mogu sumirati u okviru jedne jedine reci: pomešano. Dok su neke nasumično kontrolisane probe okončane impresivnim dokazima o efikasnosti homeopatskih preparata u tretmanu bolesti poput alergije na primer, druge nisu pružile nikakve dokaze.
Ne iznenađuje stoga što su se zagovornici homeopatije uhvatili isključivo za pozitivne strane istraživanja. Sa druge strane, brojni medicinski stručnjaci smatraju negativne rezultate potvrdom onoga što su oduvek tvrdili: homeopatija je beskorisna.
Istina je daleko manje jednostavna. Mnogi pozitivni rezultati ispitivanja homeopatskih preparata su dobijeni u okviru istraživanja koja nisu zadovoljavala rigorozne standarde nasumično kontrolisanih proba (RCI). Na primer, nije se kao pravilo poštovao zahtev da ispitivači i ispitanici ne znaju ko dobija terapiju a ko placebo. Istraživanja su bila izuzetno malog obima i uključivala svega nekoliko desetina ispitanika, što nije dovoljno za ozbiljno prihvatanje eventualnih pozitivnih efekata. Zagovornici homeopatije priznaju da je neophodno jedno RCT ispitivanje velikog obima, uz učešće više stotina pacijenata. Nešto pout zvaničnog testiranja novih lekova od strane velikih farmaceutskih kompanija. Pošto im je nedostajao takav dokaz, homeopate su pribegle drugoj taktici u potrazi a dokazivanjem efikasnosti svojih preparata - prikupljanju rezultata brojnih manjih istraživanja i kombinovanju istih sa takozvanim "metaanalizama".
Profesor Klaus Linde i njegove kolege sa minhenskog univerziteta su 1997. godine sproveli meta-analize 185 testova homeopatskih lekova. Samo je 26 preparata proglašeno kvalitetnim. Takode, utvrđeno je da postoje neki dokazi da homeopatija zaista deluje, ali ne i dokazi o lečenju specifičnih oboljenja. U martu prošle godine, objavljena je studija u prestižnim Analima Interne Medicine, u kojoj se navodi da su dokazi da homeopatija deluje u slučajevima mnogih oboljenja krajnje nedostatni, te da ove preparate ne treba koristiti ukoliko postoji dokazana alternativna terapija. Uprkos tome, istraživači prihvataju da u određenom rasponu oboljenja, od alergija do dečije dijareje na primer, postoje neki dokazi o efikasnosti homeopatskih preparata. Iako su ovo zaista dobre vesti za pobornike homeopatije, čak i najveći entuzijasti medu njima priznaju da im predstavlja popriličan problem da objasne kako ti, neverovatno razredeni rastvori, mogu imati bilo kakav efekat na ljudsko teto. Tragajući za odgovorima, neki su usmerili pažnju na jednu zausta bizarnu supstancu, široko rasprostranjenu u pripremama homeopatskih lekova - na vodu.

nastavak >>

Voda pamti

Uz sva poznata, voda poseduje i nekoliko prilično čudnih svojstava. Većina supstanci su gušće u svom čvrstom obliku od tečnosti, ali to ne pravilo ne važi i za vodu jer led pluta. Većina poznatih supstanci se skuplja prilikom hlađenja; voda se širi.
Njene tačke ključanja i topljenja su potpuno drugačije u odnosu na uporedne supstance, a za zagrevanje vode je potrebno daleko više energije nego za bilo koju drugu tečnost.
Sve je ovo navelo naučnike da se zapitaju nisu li ova bizarna svojstva zapravo nagoveštaj nekih drugih svojstava, kojima se može objasniti misterija homeopatije. Doktor Žak Benvenist je sa kolegama iz istraživačke organizacije Inserm koja pripada francuskoj vladi, 1988. godine objavio rezultate svog istraživanja u časopisu Nejčr. Tvrdio je da je pronašao dokaze da voda "pamti" supstance koje su u njoj rastvorene. Eksperimenti organizacije Inserm pokazuju da uzorci belih krvnih zrnaca reaguju na razređeni rastvor, iako u njemu nema ni jednog atoma originalnog jedinjenja. Ova tvrdnja je izazvala pravu međunarodnu buru, pa je uredništvo časopisa Nejčr poslalo u laboratoriju dr Benvenista sopstveni tim "lovaca na prevarante" da utvrdi da li je doktorova tvrdnja istinita ili ne. Ovaj tim je uradio nekoliko testova. Izjavili su da memorijski efekat nestaje kada se eksperimenti lažiraju i smesta odbacili rezultate istraživanja kao krajnje nepouzdane, Doktor Benvenist je otpušten, a na njegovu laboratoriju je stavljen katanac.
Od tada su mnogi istraživači pokušavali da eksperimentalno potvrde memorijski efekat vode, ali sa promenljivim uspehom. Neki su isprobali fundamentalniji pristup. Primenjujući kvantnu teoriju, pokušali su da pokažu kako atomi kiseonika i vodonika u vodi mogu izazavati memorijski efekat. I ponovo, rezultati su bili ništa više od nagoveštaja.
Ali rasprava o homeopatiji je nedavno još jednom podgrejana, ovoga puta verovatno najimpresivnijim dokazom o postojanju memorijskog efekta vode. Doktor Luis Rej, istraživač iz Lozane, proučavao je ekstremno razređene rastvore pomoću termoluminiscencije - svetlosti koju odaju supstance prilikom zagrevanja. Ako je ovaj efekat istinit, onda čak i neverovatno slab rastvor reaguje kao da sadrži tragove originalnih supstanci. Dr Rej kaže da je to tek prvi korak njegovog istraživanja. Kao dodatak, on tvrdi da ekstremno razređeni rastvori različitih supstanci proizvode različite termoluminiscentne signale koji su, ponovo, sadržani u okviru memorijskog efekta.
Većina naučnika čeka da se ovi rezultati potvrde pre nego što donesu krajnji sud. Dotle će vodeći skeptici naučne zajednice i dalje ostati nepoverljivi po pitanju postojanja memorijskog efekta vode i homeopatije u celini. Uprkos tolikom skepticizmu, sve je teže opravdati tvrdnju o homeopatiji kao šarlatanskoj metodi. Postoje novi dokazi koji su rezultat zvaničnih naučnih studija sprovedenih po svim standardima, koji dokazuju da homeopatski preparati zaista leče neka oboljenja, iako je nemoguće objasniti kako. Doduše, naučnici još uvek nemaju pojma ni kako deluju anestetici, pa ipak, čak i najtvrdokorniji skeptici ih neće odbiti u slučaju da se moraju podvrgnuti operaciji.
Uprkos svemu, homeopatija će steći naučni kredibilitet tek kada se detaljno objasni način funkcionisanja njenih preparata. Za mnoge obične ljude, naučni kredibilitet nije presudna stvar. Sve što oni žele da znaju je da li homeopatski lekovi deluju ili ne. A kako stvari stoje, ako lekar zvanične medicine predloži pacijentu neki od homeopatskih lekova, možda bi vredelo probati.

Kraljevska homeopatska bolnica

Najstarija homeopatska bolnica na svetu, otvorena je 1849. godine pod rukovodstvom dr Frederika Kvina, učenika Samuela Hanemana. Bolnica koja se nalazila na Zlatnom trgu u Sohou, postala je opšte poznata tokom velike epidemije kolere 1854. Stopa preživelih pacijanta zaraženih kolerom koji su lečeni u ovoj bolnici, dostigla je 84 procenata. Nasuprot tome, broj preživelih koji su lečeni u drugim bolnicama, jedva je dostigao 47 procenata. Uprkos pokušajima medicinskih zvaničnika da umanje i zataškaju rezultate dr Kvina, njegova popularnost je sve više rasla. Zbog velikog broja pacijenata, dr Kvin je preselio bolnicu na novu lokaciju, u ulicu Grejt Ormond.
Početnu popularnost homeopatije još više je uzdigla naklonost članova kraljevske porodice. Kralj DžordžVI je, 1948. godine, odobrio da bolnica ponese ime "Kraljevska londonska homeopatska bolnica".
Danas je ova bolnica premeštena u ulicu Grinvel i deo je nacionalne zdravstvene službe Velike Britanije. Pored homeopatije, ovde se primenjuju i brojne komplementarne terapije, a godišnje se leči više od 27 000 pacijenata.

U Njemackoj lijecenje homeopatijom ne podrzavaju zdravstvene kase. Narod je jos uvijek skeptican, pogotovo jer lijekove moras sam da placas. Imam drugaricu koja redovno ide kod homeop. Dr i zadovoljna je rezultatima.
Sto se tice Aloa Vere - dokazano je da je zdrava i da pojacava imunitet. Ukus je katastrofalan ali ako je zdravo zasto ne