О Етно групи "Траг"
Етно група „Траг“ је вокално-инструментални састав који његује традиционалну музику Балкана.
Групу чини десет чланова: четири женска вокала и шест инструменталиста. Акценат је на традиционалним гласовима и инструментима (фруле, гајде, кавал, тарабуке, тапан), али у саставу су и класични инструменти.Покушавајући да традиционалну музику отргне од заборава, слиједећи трагове народног предања, група „Траг“ је у народне пјесме удахнула свој лични израз, као и дух нашег времена, оживљавајући их тиме, али и остављајући, суштински непромијењеним и увијек народним, у аманет будућим генерацијама.
Вокали
Весна Милекић
Слађана Коџо
Тања Данојевић
Валентина Милекић
Ивана Стојичић
Инструменталисти
Јелена Шкрбић – виолина
Драган Граховац – бас гитара, хармоника
Драган Марковић – клавијатуре
Мирко Лучић – гитара
Зоран Вујић – перкусије
Горан Пивашевић – фруле, гајде, кавал, вокал
Дискографија
У мају 2008. су завршили снимање свог првог албума, под називом „Звуци Балкана“. На њему је 15 пјесама са простора Републике Српске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске. Посебно мјесто на албуму је нашла музика Лијевча поља, до сада мање позната публици јер је народна музика овог подручја тек 2007. године истражена и забиљжена. На снимању су радили неколико мјесеци. За аранжмане је заслужан првенствено Горан Ћетојевић, а вокалне аранжмане Валентина Милекић, али су и остали чланови свако на свој начин утиснули у њих свој лични печат. Тонски сниматељи и продуценти били су Нинослав Добријевић – Тики и Драган Бошњак – Боле. Фотографије за омот радио је Владимир Милаковић. Дизајн је урадила Валентина Милекић, а технички уредник је Драган Граховац. Албум је снимљен у два студија: „Digital Boyler“ и „Студио 4″ у Бањалуци. Покровитељ албума била је Општина Лакташи.
Први спот за пјесму "Месечина", 2008.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=XoMGYa_vRhs[/youtube]
Најзначајнини наступиТурнеја Русија 2010 Од 23. априла до 2. маја 2010. група је боравила у Москви гдје је одржала бројне концерте и одушевила московску публику. Наступили су на 11. међународном фестивалу хорова и фолклора “Звучит Москва“ и освојили 1. награду у категорији фолклорне музике. Овом приликом Етно група „Траг“ наступила је у неким од најважнијих културних центара руске престонице: Московски конзерваториј, Московска филхармонија, Музеј хармонике итд.
Организатори су им омогућили бројне наступе у оквиру фестивала на значајним локацијама у Москви. Само отварање било је у Храму Христа Спаситеља, а најважнији концерти на којима су наступили били су: солистички концерт у „Театру без имена“, наступи у Музеју хармонике и Музичкој школи „Радост“, као и завршна церемонија затварања фестивала и проглашења побједника у једној од најбољих сала, не само у Москви већ и у свијету – Великој сали Московског конзерваторијума. Преко хиљаду људи у публици громогласним аплаузом и овацијама поздравило је наступ „Трага“ и наговијестило побједу, коју је и жири потврдио. Имали су и концерте у организацији СПЦ-а, то јест Његовог преосвештенства владике.
Част им је била да буду и први ансамбл из Републике Српске који је наступио у Московској филхармонији.
Наступ у Камерној сали Државне филхармоније у Москви, 2010.[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ylfoSoR1X6A[/youtube]
Тамо су одржали цјеловечерњи концерт на самом почетку боравка, а турнеју су закључили наступом у клубу Марсељ, гдје су успјели својој публици приуштити један потпуно балкански амбијент јер су поред традиционалне музике Балкана, људи могли да пробају и нека традиционална пића, науче кола или погледају занимљиве предмете који су чинили неизоставан дио некадашњег српског домаћинства. Те вечери улаз у клуб био је слободан свима онима који су дошли у традиционалној ношњи свог народа. Људи најразличитијих народа и народности радо су прихватили позив да на такав начин перезентују традицију свог народа, па је то био заиста необичан сусрет различитих култура, обичаја, музике и игре. Грци су се придружили на сцени и научили све присутне да играју њихов сиртаки, а Руси су громогласно запјевали „Каљинку“ и „Катјушу“ које је „Траг” за то вече намјенски уврстио у репертоар. Овој вечери је присуствовао и амбасадор БиХ у Русији господин Жељко Јањетовић, као и бројни наши људи из дијаспоре, који су са радошћу долазили на све концерте групе.
Наступи су изазвали велико интересовање не само публике већ и медија који су извјештавали о концертима и активностима „Трага“. Услиједиле су бројне понуде и позиви за нове концерте сљедеће године.
Све ово додатно је стимулисало групу да наставе свој рад на његовању традиционалне музике и њене чланове учврстило у увјерењу да је управо ова музика права класика народа Балкана којом се требамо и морамо представити свијету.
Репортажа
ТВ "Евразия" http://www.evrazia.tv/content/vrbice-vrbo-i-kalinka-malinkaЧланак
"Глас Русије" http://serbian.ruvr.ru/2010/05/11/7615098.htmlТурнеја у Русију, 2011.Након турнеје у Москву 2010., и побједе у категорији фолклорне музике на 11. међународном фестивалу фолклорне и хорске музике „Звучит Москва“, Етно група „Траг“ и ове године је добила прилику да се представи руској публици на десетодневној турнеји по Русији.
Првих неколико дана турнеје провели смо у Краснодарској покрајини, руској регији на обалама Црног и Азовског мора. Први цјеловечерњи концерт био је у селу Галицын. То је био први сусрет са изворном руском публиком и правим руским менталитетом који нисмо могли тако снажно осјетити и доживјети у европеизираној Москви. Изненадила нас је веома лијепа и велика концертна дворана у једном таквом селу, али и начин на који су се мјештани, а и организатори спремали за наш концерт.
На сцени нас је дочекала пјесма правог козачког хора „Самородок“, бурни аплауз публике, дјечак и дјевојчица у народним ношњама са погачом и сољу и начелник тог села са необичним поклонима који су носили дубоку симболику. Неочекивано за једно село, сала од око 300 мјеста била је препуна људи свих старосних и социјалних профила који су са великом љубопитљивошћу и искреним и нескривеним реакцијама задовољства пратили наш концерт. Разумјели смо се више емоцијом него рјечју и искрено вјерујемо да су они схватили све оно о чему смо им пјевали јер је енергија коју смо размијенили била невјероватна. Послије успјешног концерта и интервјуа за медије, провели смо једно незаборавно вече. Чинило нам се да смо се обрели у неком другом времену, десетине година раније у којем се једу и пију домаћа храна и пиће, у коме се пјевају само традиционалне пјесме и у коме је човјек много ближи човјеку него што то данас бива.Од 4. до 7. августа учествовали смо на 8. међународном фестивалу словенске културе „Славјанск-2011“ који се одржава у граду Славјанск-на-Кубани. Циљ овог фестивала је очување националних традиција и јачање пријатељства међу словенским народима. Преко тридесет плесних, хорских и етно ансамбала већином из словенских земаља (Украјина, Бјелорусија, Словачка, Пољска, Република Српска, Србија, Црна Гора, Бугарска, Русија), али и гости из Кипра и Турске три дана су представљали своју традицију и културу на 7 сцена које су биле смјештене у живописном амбијенту на обали Кубане. Свакодневно је наше наступе, као и наступе других колектива гледало око 5000 људи. У оквиру фестивала имали смо неколико наступа, али најљепши су били наступи на гала вечерима – отварању и затварању фестивала у Сјеверном парку. У Сјеверном парку свих тих дана житељи 15 села Славјанског рејона представљали су свој традиционални козачки начин живота, онакав какав је некад био. Свако село направило је своје мало домаћинство – кућице са тршчаним кровом, старе пећи на дрва, бунари, гоблени, иконе, старе фотографије, млинови, а пред домаћинстивима су весели домаћини у народним ношњама свог краја пјевали, свирали и нудили посјетиоце традиционалним специјалитетима, које су ту пред њима правили. Такође су се могли видјети и учити традиционални занати.
Необично нас је изненадила, али у исто вријеме обрадовала чињеница да, иако се ради о провинцијалној регији Русије, свијест обичног човјека о култури и естетским вриједностима је на веома високом нивоу. Однос према умјетнику и умјетности другачији је од оног на који смо ми овдје навикли. Публика још увијек поклања цвијеће умјетнику, купују се музички дискови књиге и слике да би се тиме изразило поштовање и подршка умјетнику.
Осим концертних обавеза ансамбли су учествовали у спортским такмичењима, као и научном скупу на тему традиционалне културе словенских народа у савременом свијету. Ове године по први пут учесници фестивала су имали задатак да се представе једни другима и својом националном кухињом, чему смо се ми посебно обрадовали јер често и радо кухамо заједно. Нашим јелима су сви били одушевљени, али су нас засјенила браћа Србијанци који нису пропустили прилику да окрену прасенце на ражњу и сервирају га са јабуком и свим пратећим обичајима и пјесмом.
Послије званичних концерата гостујућих ансамбала, које су водили познати руски глумци и пјевачи, на великој сцени наступали су неки од најпознатијих умјетника Русије, Бјелорусије и Украјине: популарне пјевачице Марина Девјатова и Наталија Караљова, национални козачки хор и фолклор Кубански козачки хор, Бјелоруски ансамбл „Сјабри“, као и позната украјинска пјевачица Таисија Поваљиј.
Наши наступи на фестивалу одлично су прихваћени од стране публике и добили смо веома позитивне критике медија.
Slavyansk festival 2011 http://www.youtube.com/watch?v=VLMOTZnFyzw&list=UUWZW8u2Epn3_92dDfO-LQXg&index=2&feature=plcpПосљедња три дана турнеје провели смо у Москви. Тамо смо одржали цјеловечерњи концерт у ФМ клубу, покушавајући да пјесмом, игром, али и костимографијом и сценографијом дочарамо балкански амбијент. Обрадовала нас је чињеница да је публике било више него прошле године и да су неки већ познавали наше пјесме.
И ове године у организацији и реализацији концерата помогао нам је Иван Макијенко наш пријатељ и менаџер за руско тржиште. Велику захвалност дугујемо нашем пријатељу господину Пери Томићу, те представницима авио-компаније ЈАТ који увијек имају посебно разумијевање за нас и наше инструменте.
Са турнеје само понијели не само дивне успомене већ и бројна познанства, као и примамљиве понуде за нове концерте и сарадњу. Већ сад планирамо нове турнеје, па радимо активно на новом програму којим ћемо се у наредном периоду, надамо се, представити не само у Русији већ и широм свијета.
Москва 2012Етно група ”Траг“ је први ансамбл из Републике Српске који је добио прилику да наступи на једном од највећих руских државних и црквених празника Дан словенске писмености и културе у Москви. Овај празник је посвећен равноапостолима Ћирилу и Методију, зачетницима словенске писмености. Централна манифестација, у виду гала концерта, одржава се посљедњих година у Москви, у државном дворцу Кремља на Црвеном тргу у присуству највиших руских државних званичника, највиших црквених великодостојника (на челу са Петријархом московским Кирилом и цијеле Русије Кирилом), као и бројних заслужних грађана, умјетника и слично. Концерт организују Министарство културе Руске Федерације и Руска православна црква. Ове године празник је добио још већу важност јер је уједно њиме обиљежена и јубиларна 1150. година од оснивања руске државе.
http://www.youtube.com/watch?v=r5H6yF-mC8w&list=UUWZW8u2Epn3_92dDfO-LQXg&index=1&feature=plcpНеколико успјешних наступа у Русији на веома значајним концертима и фестивалима у претходне двије године нама је отворило врата за учешће на овом великом догађају. Гала концерт поводом Дана словенске писмености и културе је нека врста фестивала који окупља најзначајније умјетнике словенских народа. Била нам је част наступати пред неколико хиљада гледалаца са великим ансамблима попут: Руског државног симфонијског оркестра, Руског државног народног хора, Ансамблом цимбалиста из Бјелорусије, те првацима руске опере, балета и националног театра.
Ми смо се представили на самом почетку програма заједно са необичним ансамблом из Туве ”Хун Хурт Ту” и сјајним бугарским хором ”Ангелите”. Изевели смо једну од најслушанијих пјесама са нашег првог албума ”Месечина” пропративши је кореографијом Драгана Ћетојевића. За веома лијепе и необичне костме које смо овом приликом носили заслужни су наши пријатељи из КУД-а ”Веселин Маслеша” са којима смо остварили драгоцјену сарадњу.
Публика је на наш наступ одлично реаговала. Поред многих значајних личности имали смо част упознати и савјетника министра руске културе који је нашим наступом био дирнут. Србију су на овом концерту представили Дивна Љубојевић и хор ”Мелоди” који су нас потпуно очарали својом посебношћу. Ово је за нас било невјероватно музичко-сценско искуство. Овај велики музичко-сценски перформанс у Кремљу завршен је грандиозном изведбом композиције “Алилуја” Алексеја Рибникова коју су изели сви учесници програма заједно. Овај концерт преносила је руска државна телевизија, а ми се надамо да ће ускоро ови снимци стићи и на нашу телевизију, те да ће их и наша публика имати прилику чути и видјети.
Наша група имала је на овој турнеји још неколико концерата у Москви. 23.маја смо имали цјеловечерњи концерт у клубу Марсеј. Нарочито су позитивне реакције публике биле на сплет циганских пјесама и игара који смо премијерно извели управо на овом наступу. Гост концерта био је плесни ансамбл грчког културног центра. 26. маја имали смо још два наступа. Наступили смо на отварању етно фестивала ”Етно планета”, као и на хуманитарном концерту за Косово у Културном центру ”Москвич”. Покровитељи и организатори овог концерта били су Владе Дивац и Владика моравски Антоније. На концерту су наступали Ивана Жигон, Гоца Лазаревић, трубачи, те многи фолклорни и инструментални ансамбли. И овај концерт био је за нас интересантно искуство и иницирао је неке нове музичке сарадње и пројекте, али највише нас је радовало што смо у Москви нашом музиком могли људе још једном да подсјетимо на Косово и да их позовемо да буду подршка нашем народу тамо.
У ИЗРАДИ...
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
