banjalukaforum.com

Ja mislim da nisu shvatili, a dokaz su i rezultati zadnjih izbora. Narod se nikad nece opametiti, ali to nije zato sto ne zeli, nego jednostavno sto se ne moze oduprijeti psiholoski medijskim pritiscima i ispiranju mozga.
Sad nesto pozitivno posto je tema "pozitivno".
Nacionalizam je znatno manji nego u ratu (otprilike je na nivou kao i prije rata), ali to nije zato sto se narod opametio vec zato sto je veca sloboda medija i manja kolicina ispiranja mozga sa strane medija. Iako je jos velika, ali je daleko manja nego u ratu. Znaci, narod je jedna velika ovca koja se ponasa onako kako drugi diriguju. I ne samo kod nas nego na svjetskom nivou.

Srpski pritvorenici u Haškom tribunalu obilježili su pravoslavni Božić poštujući sve običaje, a na zatvorskom meniju u Sheveningenu na najradosniji hrišćanski praznik našlo se bezalkoholno pivo, pečenje i torta, koje su pritvorenici morali da plate iz sopstvenog džepa.

Iako već godinama odvojeni od najmilijih, generalima Momčilu Perišiću i Veselinu Šljivančaninu za Božić su u pos.etu došle i porodice, dok je Jadranka, supruga lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, juče doputovala u Holandiju, a tek u utorak će se vid.eti sa suprugom, piše "Alo".

- Pošto su upravnici u Sheveningenu svesni značaja koji Božić ima za naše pritvorenike, dozvolili su malo labavije propise. Svi koji slave Božić po julijanskom kalendaru okupili su se u zajedničkoj kantini, na prazničnom ručku. Posluženje je stiglo iz prodavnice balkanske hrane koja se nalazi u Hagu. S obzirom na to da cene nisu baš pristupačne, pritvorenici su zajedno skupili novac i naručili šta im je potrebno za trpezu. Jesu zatvoreni, ali i dalje drže do svoje vere i običaja. Šljivančanin i Perišić su čak imali odvojeno vreme za porodice - otkriva jedan od branilaca haških optuženika.

Kako „Alo!“ saznaje, za Božić su u Hagu ispoštovani svi tradicionalni pravoslavni običaji, pa je u Sheveningenu zapucketao i badnjak, a u zatvorskoj jedinici nađen je i položajnik.

- S obzirom na to da sa čuvarima u Tribunalu imaju korektne odnose, ova uloga, koliko sam načuo, pripala je upravo jednom od njih - dodaje sagovornik.

Božićnu trpezu već tradicionalno je osveštao otac Vojislav Bilbija, koji je održao i prigodnu službu i doneo česnicu.

- Otac Bilbija im mnogo znači. Redovno ih posećuje, najčešće na nedelju dana i donosi im poklone, versku literaturu, brojanice, crkvene kalendare... Često im dovede i cijeli crkveni hor, kada je neki značajan dan ili praznik - prenosi Toma Fila, advokat Nikole Šainovića.

Otac Bilbija pričestio je i nekadašnjeg vođu bosanskih Srba Radovana Karadžića, koji je postio punih šest nedjelja. „Mir Božji, Hristos se rodi“ uputili su mu između ostalog i brat Luka i supruga Ljiljana.

- Čestitali smo jedni drugima praznik oko 10 sati ujutru. Rekao mi je da mu je bio sveštenik da se pričesti pošto je postio ceo post, što inače praktikuje i svake srede i petka. Kaže da im je bilo lijepo, veliki je to dan, a stigle su im brojne čestitke - priča Luka Karadžić, a Radovanova supruga Ljiljana prenijela je djelić atmosfere iz Haga.

- Zabranjeno nam je da otkrivamo detalje, zato ću vam samo reći da su obilježili Božić kako dolikuje i da su se već uhodali pri obilježavanju pravoslavnih praznika - kratko je prokomentarisala.

Advokat Miroslav Vasić na Božić čuo se sa svojim klijentom Miletom Mrkšićem, oficirom bivše JNA, kako bi mu čestitao najveći hrišćanski praznik.

- Već 12 godina branim Mrkšića i svake godine se čujemo na Božić. Ove godine im je dozvoljen dolazak sveštenika. Nikom od zatvorenika nije dozvoljeno da konzumira alkohol, ali tu je bezalkoholno pivo, koje sam i ja probao 2007, kada sam proslavio svoju krsnu slavu u ćeliji u Hagu, i bolje da ga i ne piju koliko je bezukusno - opisao je advokat Vasić.

Svi za jednim stolom

Iako nekad na zavađenim stranama, veliki vjerski praznici i rođendani u Sheveningenu spajaju optužene za ratne zločine svih nacionalnosti. Tako su i Hrvati, Makedonci i Albanci često viđeni gosti za Božić, rođendane i slave srpskim pritvorenicima, kao i Srbi na katoličkim blagdanima. Svojevremeno je ostala zabilježena čuvena gozba kojoj su u Hagu prisustvovali Slobodan Milošević, Naser Orić i Mladen Naletilić Tuta...

Brojne čestitke stizale su u Hag za vrijeme minulih praznika, a jedna od najupečatljivijih stigla je od Dragana Todorovića, zamjenika predsednika SRS-a.

- Svim optuženicima koji slave pravoslavni Božić čestitao sam Novu godinu i dan Hristovog rođenja. Poslao sam im tradicionalnu čestitku na četiri strane. Na prvoj je freska koja predstavlja trenutak rođenja, na drugoj piše tradicionalni pozdrav „Mir Božji, Hristos se rodi“, a na trećoj da im praznike čestita Srpska radikalna stranka - prenio je Todorović.

(Alo)

Lijepo je čuti kako antihristi postupaju fino sa sljedbenicima Hristovim.

Srdjan Aleksic, simbol hrabrosti

ТРЕБИЊЕ - Данас, на Савиндан, навршава се 18 година откада је у вјечност и незаборав свих часних људи отишао Срђан - Срђо Aлексић, који је настрадао јер је бранио свог пријатеља Бошњака.

Њега су 17. јануара претукла четворица мушкараца јер је покушао да од њих одбрани пријатеља Aлена Главовића, Бошњака из Требиња. Од задобијених повреда прво је пао у кому, а затим, шест дана касније, подлегао повредама, 27. јануара 1993. Један од четворице нападача погинуо је неколико мјесеци касније на ратишту, док су остала тројица била осуђена на по двије године и четири мјесеца затвора.
- Сваки пут када се прича о Срђану, ја га поново сахрањујем као првог дана, али сам сваки пут поносан на Срђана. Не што је то мој син - погинуло је Срђана и Срђана, али поносан сам што се ствара један симбол доброте, благости у људској души. Његов лик улева вјеру у човјека и даје му наду да се може живјети у миру, братству, слози, разумијевању, толеранцији, и ето, тај лик народ хоће да назове Срђан - прича са сузама у очима Раде Aлексић.
Попут највеће драгоцјености Раде држи једну од њему најдражих Срђанових фотографија у рукама. На слици Срђан у војничкој униформи, препун живота, са благим осмијехом.
- Не треба заборавити да је Срђана доста било. И младих и старих, који ратно лудило нису жељели и нису хтјели, али неке моћне силе су то и жељеле и хтјеле и гурнуле нас у пропаст, па данас испаштамо и свим силама се трудимо да успоставимо један миран, лијеп живот са свим бившим становницима Југославије. И мој Срђан је отишао у рат не зато што је хтио. Сви истичу да је спасао муслимана Aлена, или, како се сад зове, Бошњака, али моје дијете је одгајано да у сваком човјеку види само човјека, да га разликује само по поштењу,  по доброти, по знању... - рекао је Aлексић.
У времену када је све мање љубави, доброте међу људима, Радетове ријечи звуче готово нестварно, као са неке друге планете. Херојски,  попут немјерљиве хуманости  његовог сина који је за другог дао надрагоцјеније што је имао – сопствени живот. Признаје да га је потресло до суза, у срце му се забада покренута иницијатива да се Срђану у његовом родном Требињу подигне достојно спомен-обиљежје.
- Желио бих да се направи фонтана, један извор, као симбол живота који побјеђује смрт, поред којег би негдје на неком камену сједио Срђо, онако са благим осмијехом. Потребно је и Требињу такво нешто, да се издигне као град добрих, финих људи - каже Раде и додаје да му свакодневно стижу писма, пјесме о Срђану, са најкраћом, свима разумљивом адресом: "Срђановом оцу, Требиње", добија телефонске позиве из Aмерике, Каира, Шведске, Париза до Србије, Хрватске, свих бивших југословенских република.
Напомиње да и Aлен, којег је спасао његов Срђан, најмање једном годишње дође из Шведске, гдје живи са својом породицом.
- Драго ми је кад га видим, његову дјецу... Помислим, то су моја дјеца, и то је мој Срђан - рекао је Раде.

Спомен-обиљежје

Начелник општине Требиње Доброслав Ћук је рекао да је дао пуну подршку када је у питању изградња спомен-обиљежја, које ће носити име овог часног младића Срђана Aлексића.
Савјет министара БиХ је донио одлуку о финансијској подршци изградњи споменика, а и многи појединци и установе имају жељу да помогну. Предстоје активности за изналажење идејног рјешења и најбоље локације за неку врсту фонтане, споменик туге и опомене гдје ће се окупљати млади, да се надахну и оплемене на мјесту које носи име часног младића, спортисте.

СКУПШТИНА ПРАВОСЛАВЉА У ДУБРОВНИКУ
У Дубровнику је вечерас отворена Скупштина православља на којој ће се наредних дана више од 80 учесника из двадесетак земаља бавити питањем мултикултурног пројекта у многим земљама свијета и проблемом духовног идентитета народа.

Инфо
21:06 | 14/02/2011


Извор: СРНА
Фото: СРНА

Конференцију "Резултати мултикултуралног пројекта модерне Европе и проблем духовног идентитета нација", у чијем раду учествује и делегација Народне супштине Републике Српске /РС/, отворио предсједник Међународног друштвеног фонда јединства православних народа Валериј Аркадијевич Алексејев из Москве.
Учесници скупа, који траје до 17. фебруара, су посланици националних парламената, научни и културни радници, теолози и богослови. У делегацији Народне супштине РС, која борави у Дубровнику, су потпредсједница парламента Сњежана Божић, те посланици Гордана Дукић и Споменка Стевановић.
Организатор конференције је Епархије захумско-херцеговачка и приморска и Црквена општина Дубровник и први је значајнији међународни скуп Фонда јединства православних народа који се одржава у овом граду.
Поздравне ријечи учесницима и гостима упитили су и Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, представници католичке цркве и исламске вјерске заједнице.
Више од 80 учесника конференције из више од 20 земаља, посланика националних парламената, научних и културних радника, теолога и богослова, изнијеће своје виђење мултикултурног пројекта у многим земљама свијета о теми "Неки закључци мултикултуралног пројекта у савременој Европи и проблеми духовног идентитета народа", најавио је дубровачки парох Горан Спаић.
Дводневне сесије конференције одржаваће се у хотелу "Либертас - Риxос" у Дубровнику, а након завршетка посљедњег засједања, у сриједу, 16. фебруара у 17. 00 часова биће одржана конференција за новинаре.
О.Б.

ПРИКУЉПЕНО 300.000 КМ ДЈЕЦУ ОБОЉЕЛУ ОД МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је Срни да је до сада у хуманитарној акцији "С љубављу храбрим срцима", за дјецу обољелу од малигних болести, прикупљено 300.000 КМ и да привредни субјекти и даље, у складу са могућностима, уплаћују средства на рачун Удружења педијатара.

Инфо
15:57 | 15/02/2011


Извор: СРНА
Фото: СРНА

"Хуманитарна акција `С љубављу храбрим срцима` коју сам покренуо као предсједник РС, јесте покушај да се не само помогне дјеци обољелој од малигних обољења, него и скрене пажња јавности на проблеме са којима се суочавају породице обољелих", рекао је Додик, поводом 15. фебрара, Међународног дана дјеце обољелих од рака.
Он је истакао да је потребно подићи свијест цјелокупног друштва да би боље разумјели тешкоће са којима се дјеца и њихови родитељи сусрећу.
Додик је најавио да ће наредних дана почети и реконструкција Хемато-онколошког одјељења Клиничког центра Бањалука, да би дјеци обољелој од рака било обезбијеђено квалитетније лијечење.
"И дјеци и родитељима потребна је велика психичка и физичка снага да би се носили да дијагнозом и проблемима у третману и лијечењу. Љубав, доброту и хуманост морамо показати на дјелу. Један од начина је и помоћ дјеци обољелој од малигних болести који се храбро боре и заслужују подршку свих нас као појединаца и друштва у цјелини", рекао је Додик.
В.Ч.

Шамчанка најбољи студент америчких колеџа
Datum: 25.02.2011 22:00
Autor: Ангелина Васовић - Миликић
ШAМAЦ - Када је прије пет година напустила Писаре код Шамца и Републику Српску, Кристина Блажановић није ни сањала да ће у далекој Aмерици бити међу најбољим студентима два најпрестижнија колеџа.

Ова двадесетдвогодишњакиња завршила је колеџ у Новом Мексику са најбољим оцјенама и стекла могућност да студира биохемију на Колби колеџу у држави Мејн. Сад је у Дартмуту у Њу Хемпширу, гдје завршава биохемијски инжењеринг.
A све је почело 2006. године када се пријавила на конкурс Министарства просвјете и културе РС. Каже да никада није сумњала да ће залагањем, учењем и стрпљивошћу доћи до успјеха. Тако је било и оног тренутка када се пријавила на конкурс. Осјећала је да ће успјети.
- Иако сам много везана за породицу и завичај, жељела сам да се истакнем и у неком другом свијету у којем је менталитет сасвим другачији - прича Кристина.
Она додаје да јој је одвајање од породице било највећа препрека, али је савладала учењем. Од почетка је један од најбољих студената, а за сваки свој успјех и постигнуте резултате у школовању добијала је признања.
Тек што је завршила биохемију, уписала је други факултет, биохемијски инжењеринг на Дартмуту, који је у "Лиги бршљан" заједно са Харвардом, Стенфордом и Берклијем.
- Овдје ћу бити до јуна, када ми се завршава семестар. Послије тога се враћам на Колби, гдје сам већ провела двије године. Ту ћу остати до маја 2012, када би требало да дипломирам конентарцију биохемије. И послије дипломирања планирам да наставим са усавршавањем на Дартмуту - рекла је Кристина.
На наше питање да ли је тешко селити се из једног колеџа у други, она одговара да, ако нешто довољно желиш, а уз то и довољно учиш, онда то и није велики проблем.
Прије уписа на Дартмут сваки семестар је била међу топ 30 студената, да би је на крају године обавијестили да је, према постигнутим резултатима, 27. од 494 студента у класи. Захваљујући томе добила је и прилику да са школовањем настави на престижном факултету.
Каже да своје слободно вријеме проводи радећи у машинској радионици за студенте инжењеринга, па и на тај начин отплаћује школарину. Тамо помаже студентима радећи на различитим пројектима. Нажалост, тврди, њена плата није довољна да покрије трошкове школарине. Иако јој родитељи, просвјетни радници, доста помажу, они немају онолико колико је њој потребно.
Кристина наглашава да, упркос томе што много учи и ради, пронађе времена и за дружење. Истиче да Колби похађају још три студента из БиХ који су стигли са Колеџа уједињеног свијета у Мостару.
- Најсрећнија сам када поред бројних обавеза успијем да видим своје пријатеље из БиХ. Најчешће останемо у стану, припремамо домаћа јела и слушамо наше омиљене пјесме. Тада се присјетимо лијепих тренутака са својим породицама, другарима и свега што нас везује за мјесто гдје смо рођени - рекла је Кристина и додала да, и поред свих предности које пружа живот у Aмерици, ипак сања да се врати у Српску.
- Сигурна сам да ћу успјешно завршити оба факултета, а послије тога желим да се вратим у земљу и својим знањем дам допринос њеном развоју - обећава Кристина.
Стипендија 40.000 долара

Од одласка у Aмерику Кристина је стипендиста "Дејвис фондације", од које добија за школовање око40.000 долара годишње. Уз то, љети ради како би и сама дјелимично платила своје трошкове.
- Задовољна сам оцјенама и студентским животом на оба факултета. Дартмут је један од најбољих факултета у Aмерици и захтијева пуно од својих студената, поготово оних који студирају инжењеринг, тако да немам пуно слободног времена. Циљ ми је да се што боље усавршим, а слободно вријеме ћу надокнадити када се вратим у Српску - наглашава Кристина.

Ponekad se isplati biti pošten nalazač


Milanko Obućina, koji je nedavno vratio novčanik sa 4.200 evra, dobio je od države kućne aparate u vrednosti od 100.000 dinara, a uskoro stiže i penzija.


Ilustracija: Guliver/Getty Images
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić uručio je danas nekoliko neophodnih kućnih aparata, u vrednosti od 100.000 dinara, poštenom nalazaču novčanika Milanku Obućini iz Sjenice i najavio da će mu sledeće nedelje biti gotovo i rešenje o ostvarivanju prava na invalidsku penziju.

Obućina (58) je javnosti postao poznat kada je pre nekoliko dana pronašao na ulici novčanik pun novca koji je bez razmišljanja odmah predao policiji, iako živi siromašno hraneći svoju porodicu u narodnoj kuhinji.

U novčaniku je, prema policijskom zapisniku, bilo 4.200 evra, 100 dolara i 20 bosanskih maraka, koje Milanko nije ni prebrojao jer ga nije zanimalo koliko novca ima.

Ljajić je s gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom pokrenuo akciju pomoći porodici Obućina, koja će se, kako je najavio, obavljati u nekoliko pravaca.

"Danas smo mu uručili pomoć u osnovnim kućnim aparatima, a u toku je završna faza ubrzanog procesa dobijanja invalidske penzije za Milanka. Nedostaju samo još neka dokumenta koja će on dostaviti narednih dana", rekao je Ljajić novinarima.

Ministar je ukazao da će nastaviti da pomaže porodicu Obućina zbog afirmacije vrednosti koje je Milanko pokazao, ističući da je njegov gest vredan poštovanja, "jer je dokaz da sve vrednosti nisu izgubljene uprkos teškim vremenima u kojima se živi".

"Njegov (Obućinin) gest je dokaz da su moral, poštovanje i dobri komšijski odnosi nešto što je ovde tradicija i što Milanko na najbolji način pokazuje", rekao je Ljajić.

Obućina je srčani bolesnik, a terapiju je često do sada preskakao, jer nije imao novca za lekove, a često ni za hleb.

Čelnici lokalne samouprave u Sjenici uručili su mu prošle nedelje jednokratnu novčanu pomoć u visini prosečne mesečne zarade, kao skromnu nagradu za poštenje.

(Tanjug)

Iako sam na ovom izboru dala sve od sebe, bila prirodna i pozitivna, kada su prozvali moje ime među pet finalistkinja, bila sam iznenađena i presrećna. Pomislila sam: "Vau, to je neopisivo!" Lenta četvrte pratilje za mene je velika kao pobjednička kruna, priča Banjalučanka Armina Krgo, aktuelna mis Sjevernog Kentakija, koja je izabrana za četvrtu pratilju na izboru "Miss Motor Speedway 2011" u SAD.

Hag - Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske i hrvatski general Ante Gotovina, podijeliće ove godine jagnje za Uskrs iza zidina haškog kazamata u Sheveningenu.

I dok hrvatski general možda neće imati baš dobar apetit jer je prije 10 dana osuđen na 24 godine zatvora zbog zločina nad Srbima u akciji „Oluja“, ratni predsjednik bosanskih Srba je u petak farbao jaja i provodio dane u društvu supruge Ljiljane Zelen-Karadžić.

Nakon višenedjeljnog posta, Karadžić se sa ostalim srpskim pritvorenicima u petak ispovijedio pravoslavnom svešteniku Vojislavu Bilbiji, nakon čega je sa cimerima iz zatvorskog bloka pripremio trpezu za najveći hrišćanski praznik. Pošto Uskrs ove godine za pravoslavce i katolike pada na isti dan, srpski i hrvatski pritvorenici ga obilježavaju zajedno u istoj zatvorskoj kantini. Ratni pokliči i optužbe su ostavljeni ispred vrata haškog zatvora, pa će dojučerašnji protivnici na praznik zajedno jesti.

- I ove godine će da poruče nešto iz zatvorske kantine, u kojoj je sve astronomski skupo jer tamo jedan čovjek drži monopol. Na meniju će biti jagnjetina, ali Radovan će prethodno da se ispovedi, pošto je postio sve vreme. Običaj je da se svi okupe na zajedničkom ručku, i Srbi i Hrvati, pa verovatno i Gotovina. Oni su tamo svi u korektnim odnosima, a moj brat sa Gotovinom nema problema. Verovatno je očekivao manju kaznu, ali ja ne komentarišem te presude - izjavio je u petak Luka Karadžić, brat haškog optuženika, napominjući da Radovan pridaje značaj svim pravoslavnim praznicima jer je „veliki vernik i da posti za sve veće svece“.

On kaže i da je Radovanova supruga Ljiljana otputovala u Hag u posjetu suprugu, sa kojim može da provodi vrijeme svakog dana od 9 do 17 sati. Na pitanje da li će Ljiljana njegovom bratu da odnese neki srpski specijalitet, Luka odgovara odrično.

- Može da mu odnese neku knjigu ili garderobu, ali hranu ne. Radovan se dobro oseća, jak je fizički i psihički. Priprema 30.000 stranica materijala za suđenje, koje mu je tužilaštvo nametnulo. On dosta čita, ima kompjuter i veliku biblioteku sa dosta knjiga, koje je dobio na poklon - kaže Luka Karadžić.

Sa Karadžićem je, kako saznajemo, u bloku i general Nebojša Pavković. I on poštuje vjerske običaje, pa će tako Uskrs proslaviti u društvu Karadžića i Gotovine.

- Nebojša je dobar domaćin. Vrhunski je kuvar i odlično sprema pite, koje će se verovatno naći na trpezi - otkriva njegov advokat Ljubiša Živadinović.

Pavkovićev advokat kaže i da se na tim druženjima i zapjeva, ali nije želio da otkriva koje su pjesme na repertoaru.

Nikola Šainović, bivši potpredsjednik vlade Jugoslavije iz vremena Slobodana Miloševića, proslaviće Uskrs u društvu optuženih bh. Hrvata.
Horsko pojanje Srba u Hagu

Sveštenik Vojislav Bilbija, koji svake nedjelje iz Roterdama ide u Hag kod srpskih pritvorenika, izjavio je da je u Sheveningenu održao službu na Veliki petak.

- Održao sam službu našim pritvorenicima, koji su bili podeljeni u dve grupe. Većina njih se ispovedila. Bilo je predivno. Svi su pevali u horu, a pošto su carski časovi dugo trajali, neke od njih su zabolela leđa, a nekima od njih je bilo prvi put da čitaju deo te službe. Na kraju su mi poklonili jaja, koja su ofarbali u lukovini - rekao nam je sveštenik Bilbija, ali nije smeo da otkrije od koga je sve dobio jaja na poklon.

On je otkrio i da su vjernici SPC skupili novac i kupili jagnje za optuženike.
Sloba slavio uz „Riblju čorbu“

Milošević je prvi „povukao nogu“ u druženjima sa neprijateljima, sa kojima se tokom devedesetih gledao preko nišana. Njegovi gosti, poput Hrvata Mladena Naletića Tute, slušali su hitove „Riblje čorbe“, a zatvorski drugovi su često družili uz gusle, čije unošenje je u jednom periodu bilo zabranjeno. Kao argument za takvu zabranu navedeno je da je riječ o instrumentu koji raspiruje srpska nacionalna osjećanja.
Palačinke „a la Šešelj“ za Markača

Vojislav Šešelj, lider radikala, ove godine Uskrs će proslaviti u društvu Veselina Šljivančanina, Vlastimira - Rođe Đorđevića, generala Vladimira Lazarevića, Milana Lukića, ali i Mladena Markača, nekadašnjeg ministra hrvatske policije, osuđenog na 18 godina zbog zločina u „Oluji“. Šešeljev sin Nikola kaže da njegov otac obilježava sve velike praznike, koji su, kako navodi, za njega svetinja.

- On takođe posti, makar ispoštuje jednu nedelju. Tamo im dolazi sveštenik, kojem se ispovedi. Imaće na meniju jagnjetinu, bezalkoholno pivo i vino, koje je bolje da se ne proba jer ima odvratan ukus. Moj otac se dobro slaže sa Hrvatima, a očekuje da idući Uskrs proslavi u Srbiji - rekao je Šešeljev sin.

Šešelj slovi i za majstora za palačinke sa „nutelom“, a vjerovatno će sa njima ove godine i da malo „zasladi“ neraspoloženog Markača, ali i da ga u srce dirne pesmom „Ima jedan kućerak u Sremu“.

Samo hoću da kažem kako je lijepo vidjeti na tom spisku pored srpskih imena, muslimanska, što Bošnjaka, što Albanca, hrvatska, a ima i nekih stranih.