Citiraj:
Афлатоксини су карактеристични за земље с високим температурама и зато су обољења, афлатоксикозе, код животиња и код људи, много чешћау екваторијалном и субекваторијалном појасу. Наиме, за подручја с високим температурама карактеристична је плесан Aspergillus flavus, која синтетише афлатоксинe и по којима је цела група токсина добила назив. А пошто су прошле године такве температуре биле и код нас, плесан се енормно проширила и створила афлатоксине. Постоје бројне фракције афлатоксина, а најзначајнији су афлатоксини Б1 (АБ1), АБ2, Г1, Г2 и М1, такозвани млечни токсин. Од наведених најтоксичнији је АБ1. У организам музне стоке доспева сточном храном контаминираном овим токсином, а затим се у јетри животињепретвара у млечни афлатоксин (АМ1) и као такав се издваја у сирово млеко.
Афлатоксини су изузетно отпорни на високе температуре, њихова структура се разара тек на 240–260 степени Целзијусових, а у кулинарству и у индустрији хране такве температуре се не користе. У индустрији млека примењују се различити термички режими (пастеризација, стерилизација), чије температуре нису довољно високе да би изазвале разарање структуре афлатоксина.
Кад је реч о јогурту и другим млечно-киселим производима бактерије млечне киселине (јогуртна култура, Lactobacillus acidophilus...) имају повољно дејство на здравље човека. Ове бактерије се користе као производни микроорганизми (стартер културе) у ферментацији млека и производњи тих напитака. Одликују се изузетном метаболичком активношћу и ми смо још почетком деведесетих у Холандији објавили резултате наших истраживања, када смо млеку додавали знатне количине афлатоксина и након ферментације у јогурту констатовали смо смањење афлатоксина чак за 88 до 94 одсто.То значи да се код ферментисаних млечно-киселих напитака може очекивати смањење концентрације афлатоксина у односу на његов садржај у сировини, то јест млеку.
Кад је сточна храна у питању, зеолити и неки други препарати су средства која могу смањити присуство токсина. И то тако што се сточна храна помеша са зеолитом који апсорбује афлатоксине. Музна стока којаједе такву храну неће издвојити афлатоксин кроз млеко него ће га системом за варење излучити из организма. Зеолит, дакле, не разара структуру токсина али га везује за себе и смањује његово ширење по организму животиње. Неке фирме се код нас дуго баве производњом зеолита, али није било одговарајућих информација и објашњења у вези с његовом употребом, тако да пре свега сточаре о томе треба образовати.
Што се предлога о мешању здраве (неконтаминиране) пшенице с контаминираним кукурузом тиче, тиме ће у сваком оброку бити мање афлатоксина али проблем је у томе што се ови токсини акумулирају и веома се споро издвајају из организма. Недавно је речено да је за то потребно 70 или 90 сати, што није тачно: да би се организам ослободио афлатоксина потребно је, према научним сазнањима, више од месец дана. А од организма човека зависи како ће реаговати на овај токсин, јер деца и старији људи су много осетљивији, као и они који већ имају неку болест. И онда се после неког времена може појавити и оно што нико, наравно, не би хтео, јер ради се о канцерогеним супстанцама. АБ1 је типичан хепатотоксин и поред осталих ефеката, код људи може да изазове канцерогено обољење јетре.
Према томе, да би се смањио ризик од уноса афлатоксина, па и других микотоксина у организам човека и животиња, неопходна је стална контрола сточне хране и хране за људску употребу. Јесте да су микотоксиколошке анализе скупе, међутим, најскупље је здравље човека. Исто тако, речено је и да органско млеко неких произвођача не садржи афлатоксине. Исто се односи и на јогурт и, мислим, на павлаку. То је органска производња у којој се користе зрна здравог кукуруза.
Пред нову сезону надајмо седа неће бити тако вруће лето као прошле године, али треба бити опрезан, јер постоје и други микотоксини, штетни по здравље људи, а налазе се такође у појединим пољопривредним производима, укључујући и кукуруз.
На крају, желела бих да кажем да Матица српска у Новом Саду сваке друге године организује међународни научни скуп посвећен пре свега проблематици микотоксикологије хране. Овог пролећа (од 17. до 19. априла) биће одржан 5. међународни научни скуп „Микологија, микотоксикологија и микозе”. Уводно излагање на скупу, који ће се односити на законску регулативу о максимално дозвољеним количинама микотоксина, укључујући и афлатоксине, у сточној и људској храни, имаће представник Института за безбедност хране Универзитета у Вагенингену, Холандија. Наравно да смо позвали овог холандског стручњака пре ових догађаја са афлатоксином, али испоставило се да је тема веома актуелна и значајна за све нас.
Марија Шкрињар - професор Технолошког факултета у Новом Саду
_________________
Rad je od čovjeka napravio roba, neradu smo odani sve do groba.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
